Славиша Чуровић у "Релативизацији": Мој глас ће се увек чути у Црној Гори
"Турци су на овим просторима били 500 година, али је иза њих нешто ипак остало – нека џамија, мост или запис. Иза Мила је све девастирано", каже глумац Славиша Чуровић
Ако је "Више од игре" била ода комунизму, а "Бољи живот" последњи трзај спасавања Југославије, серија "Тврђава" представља последњи тренутак за национално освешћивање нас Срба, оценио је глумац Славиша Чуровић у емисији "Релативизација" Љиљане Смајловић на телевизији РТ Балкан.
Чуровић, који тумачи једну од главних улога, истиче да на нашим просторима деценијама није било овакве серије — како по квалитету текста, тако и по одабиру глумаца и локација за снимање.
Поводом замерки да је српска страна у серији романтизована, док су Хрвати приказани стереотипно, Чуровић наглашава да се, када је у питања "Тврђава" "свака реч мерила и све је било "под лупом".
Он истиче да су му се, поред уобичајених острашћених повика, јавили бројни пријатељи из Хрватске који су гледали серију, и који су му потврдили аутентичност: "Овако је све заиста било"
Чуровић наводи да су након приказивања прве три-четири епизоде било и оних који су замерали да серија "није довољно српска".
"Мени је лакмус папир била дукљанизована елита у Црној Гори, а они су само заћутали. Чак нису успели да проспу онај свој арсенал 'петарди' које одвратно звуче, ни приватно, а ни преко друштвених мрежа", наглашава Чуровић, додавши да је то , како истиче, "био знак да смо направили велики успех".
Синиша Чуровић је одиграо значајну улогу у томе да серија истовремено буде емитована на јавним сервисима Србије и Црне Горе.
Како наводи, око 80 посто серије снимљено је током два месеца у Никшићу, који у емисији "глуми" Книн.
"Сматрао сам да је крајње време да након 1997. године заједно 'забродимо' у нешто. За мене је било поразно да серија снимљена у Никшићу не буде приказана у Црној Гори. Наишли смо на разумевање РТЦГ-а, а највише је помогао градоначелник Никшића Марко Ковачевић, уз подршку Драгана Бујошевића са РТС-а. Да они нису нашли заједнички језик, моје везе и утицај не би значили ништа. То што се серија емитује истовремено у Београду и Подгорици је велика уметничка победа", објашњава он.
Увек на страни истине и правде
На констатацију Смајловићеве да је он усамљена и ретка појава, будући да се многи глумци баве политиком, али су већином на "супротној страни", Чуровић наглашава да је одувек искључиво на својој страни — на страни своје истине и своје правде.
Подсећа да је у Црној Гори две деценије био једини противник режима Мила Ђукановића и да за ту борбу никада није добио подршку колега. Истиче да то за њега није била пука политичка борба, већ борба за српску културу, очување идентитета и Југославије.
"Док год пецам у Херцег Новом или стојим на брду иза куће у Подгорици и видим Ловћен, знајући да је тамо владика Раде, не мора нико ништа да ми објашњава. Баш нико", категоричан је Чуровић.
Наглашава да је ту борбу водио искрено и без икаквих интереса, те да је након пада власти 2020. године одбио сваку функцију која му је нуђена.
Циљ му је, како прецизира, био очување јединственог културног простора који је од Суботице до Бара идентичан. Понавља да је у тој борби био потпуно сам, те да је као човек који је иза себе имао низ великих улога, одмах након референдума, дошао у Београд да статира у Народном позоришту.
"И данас сам на бироу рада. Моја ситуација не може бити сјајна јер ми је језик често бржи од памети, мада заправо мислим да су они у добром сагласју. Не вреди се истицати ако причате празну, узалудну причу, без идеје да тиме помогнете свом народу. Верујем да сам својим оним што сам јавно радио и говорио помагао свом народу колико год сам могао", каже глумац.
Чуровић такође поручује да не може и не жели да зажмури пред оним што се дешава у Црној Гори.
"Не могу да ћутим пред овом реверзибилном историјом и поновним окретањем точка. Мој глас ће се у Црној Гори увек чути, јер сматрам да на то имам апсолутно право", наглашава он.
Претње и застрашивања: "Ти знаш"
Говорећи о цени коју је платио због своје борбе и ставова, Чуровић је испричао да је 2001. године у Црној Гори био главни и одговорни уредник спортског програма на ТВ Монтена, где је коментарисао бокс мечеве, све док једног дана није зазвонио телефон, а генерални директор телевизије му је само кратко рекао: "Ти знаш". Додаје да му се идентична ствар догодила и у Београду, али много касније, 2023. године.
"У Црногорском народном позоришту (ЦНП), где сам некада носио репертоар, дочекао сам да статирам. Добио сам папир који је лелујао у рукама једног од најбољих људи, који је, да би сачувао сопствени посао, морао да ми постави ултиматум: 'Или ћеш ово да радиш, или отказ'. Није смео ни да ме погледа у лице", присећа се Чуровић кроз шта је све прошао.
Додаје да је након тога доживео да нема од чега да живи и да су покушавали да му на сваки начин отежају свакодневицу. Како наводи, када је почела прича о референдуму, долазило је и до "вађења оружја", претњи породици, силовањем ћерки и напада на супругу.
Наводи да су претње поново учестале када су кренуле литије, те да су му у Београду чак одвртали шрафове на точковима аутомобила, уз свакодневна застрашивања и претње телефоном.
"Прошао сам целу лепезу режима и криминалних структура. Једина ствар за коју мислим да ме је спасила јесте то што нас има доста браће – а у Црној Гори се то и даље уважава – и што сам у сваком тренутку био спреман да идем до краја, па и да одем са овог света како бих се одбранио. На све сам био спреман до победе 2020. године", истиче Чуровић.
Наглашава да му је једино било стало до тога да режим Мила Ђукановића оде, јер, према његовим речима, "од горега не може и нема горе".
"Турци су на овим просторима били 500 година, али је иза њих нешто ипак остало – нека џамија, мост или запис. Иза Мила је све девастирано", истиче Чуровић.
О скандалозној ситуацији када је, између осталих, и Матији Бећковићу био забрањен улазак у Црну Гору, Чуровић напомиње да је Владо Георгијев ипак својеврсни рекордер, јер му је улазак био забрањен на чак десет година, док је њему лично забрана изречена на годину дана.
Открива да га је 2019. године, након говора студентима у Београду у којем им је поручио да иду кући и бране цркву, спасио човек из Србије. Том човеку је Чуровићев отац, који је својевремено био припадник службе и полицајац, некада био претпостављени.
"Дошао ми је у кућу и рекао: 'Не иди у Црну Гору. Планирано је се лажно представе, да те зауставе у кањону Платије и да те тамо изломе'", присећа се Чуровић драматичног упозорења које му је вероватно спасило живот.
Наглашава да је искреност, пре свега, питање личне храбрости.
"Бити довољно храбар да кажеш све јесте души олакшица, али се плаћа цена за то. Ко није спреман да је плати, не треба ни да говори", категоричан је глумац.
Он открива да су покушаји поткупљивања били учестали током режима Мила Ђукановића. Присећа се ситуација када су покушавали да га "купе" ангажманима на државној телевизији и улогама у серијама у тренуцима када је био скоро без средстава за живот.
"Више пута су покушали да ме купе на ТВ Црне Горе, нудили ми да радим на серијама у моменту када сам имао свега 100 евра у џепу, али нисам пристао", наводи Чуровић.
Притисци су се наставили и касније, па му је чак и 2012. године нуђен стан и запослење за супругу, под само једним условом — да заћути.
"Нудили су ми стан и посао за жену, само да престанем да говорим. Рекао сам им: 'Мени је отац оставио довољно да не морам да имам две кућице на леђима'.
Он признаје да није једноставно када формирате породицу, а због својих ставова не можете да им остварите ни неке основне ствари.
"Тек када је тај режим пао, ја сам дошао да радим своју емисију. Верујем да Бог не оставља људе који право зборе и право мисле", закључује Славиша Чуровић.
Верујем да ће Србија и Црна Гора опет да буду заједно
Говорећи о нападима на православље, Чуровић наглашава да се "колач православља" неће начети из Москве.
"Неће они ту ударити да га поједу као торту, која је последња брана антихристу. Креће се са краја, а тај крај је на мору — то је Црна Гора", указује Чуровић.
Додаје да се узда у светитеље у Црној Гори, као што су Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки, али и у Његоша који је изнад свих и који је "оставио један врх за оног ко буде већи од њега".
"На том врху треба да буде онај ко ће поново да споји Србију и Црну Гору у једну државу", сматра Чуровић.
Он истиче да свако може да мисли шта хоће, али да ће он до последњег дана свог живота веровати у ту идеју и живети за њу.
Посебно наглашава да верује да ће то поново бити једна држава са препознатљивостима које не треба одузимати ни Србији ни Црној Гори.
"Можда је најбоље било скројено оно 'Србија и Црна Гора' — заједничка војска, спољна политика и то је довољно", закључује Чуровић.
Live
