Србија и Балкан
Владимир Вулетић у "Релативизацији": Факултет и студенти не смеју бити средство у политичкој борби
Владимир Вулетић каже да је посебну нелагоду код њега изазвало саопштење факултета поводом трагичне смрти Милице Живковић, где се њено име нигде не помиње, а да је саопштење срочено као да је жртва свега тога декан факултета
Дубоко ме потресла смрт студенткиње Милице Живковић, али и све што се дешавало након тога, каже Владимир Вулетић, редовни професор социологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Он додаје да га је наљутило то што факултет није одмах организовао неку врсту психолошке подршке за запослене и студенте, већ су то урадили тек трећи дан.
"Следећа ствар која је изазвала нелагоду код мене је саопштење факултета поводом трагичног догађаја, где се Милица Живковић нигде не помиње именом. Када човек прочита то саопштење рекао би да је жртва свега тога декан. То је недопустиво, као што је недопустиво да саопштење почиње речима да је то заједничко саопштење запослених, а нико нас није ништа питао о том саопштењу", рекао је Вулетић у ауторској емисији "Релативизација" Љиљане Смајловић на РТ Балкан.
Истакао је да је реч о саопштењу декана (Данијел Синани) и групе људи око њега. Каже да би он лично осећао неку врсту одговорности да је на месту декана који је у претходном периоду подстицао и у извесном смислу и иницирао све што се дешавало на факултету. Без обзира што је блокада факултета окончана и што се кренуло са наставом, како је рекао, на сваком спрату била је по минимум једна просторија (на некима и више) које су закључане и које нису биле доступне запосленима.
"Морао је да буде свестан чињенице да је јавни функционер који мора да се понаша у складу са законом, а Закон о високом образовању, Закон о универзитету подразумева и на који начин се користи простор факултета. Он је знао како се користи простор. Он је законом одговорно лице које брине о законитости рада и о томе на који начин се простор користи", рекао је Вулетић.
Сматра да је важан шири контекст у ком се све десило а он је везан за блокаде факултета које су почеле 3. децембра 2024. године.
"Треба да остане забележено да су те блокаде почеле у ноћи суботе на недељу, 2. на 3. децембар када је свим запосленима стигао мејл са анонимне адресе 'студенти у блокади', где су наведени сви њихови захтеви. Предвече је стигао допис од управе факултета, деканског колегијума, у којем препоручују запосленима да наредног дана не држе наставу због тог анонимног дописа. Рекли су да ће видети са студентима шта даље", присећа се он.
Невероватно је, како каже, да се декански колегијум састаје због анонимног дописа студената у недељу и да се то никада раније није дешавало, а да је било сличних дописа студената.
"Сећам се 1996. колико дуго су се опирали декани да под притиском студената ураде оно што су студенти тражили. Да не говорим о демонстрацијама 2014. када су студенти тражили да се обезбеди бесплатно студирање, када су неки наставници улазили у физичке сукобе. Овде је потпуно друга ситуација. Како време одмиче, све сам уверенији да је она била координисана и то у вези са деканом и делом наставника", истакао је Вулетић.
За њега би нормална реакција декана била да се на допис не реагује и да покуша на сваки начин да спречи блокаду.
"Оно што јесте основна функција декана је да обезбеди нормално функционисање факултета. Овде декански колегијум одмах прихвата захтев студената. Наш факултет је био први на који је бачена варница од оне групе са ФДУ", прича Вулетић.
Појашњава да је тадашња група "студенти у блокади" била са ФДУ и да су покушали да уђу у Ректорат Универзитета у Београду, али да их је у томе спречила група људи, за које ће се испоставити да су блиски владајућој странци. То је био моменат када су уследиле блокаде три факултета - Филозофског, Филолошког и Природно-математичког. Запослени на та три факултета добили су дописе о обустави наставе.
"Из ове перспективе мени се чини да је то била координисана акција, посебно што је подстицана од управе. Касније су се и неки наставници у све то укључили. Када студенти нису знали- где, шта, како, онда су осниване такозване зборнице", објашњава Вулетић.
Присећа се да су тумачи студентских захтева били наставници и то они повезани са невладиним организацијама, појединим странкама и глобалним фондовима.
"Тада сам критиковао власт, Министарство просвете и науке јер нико није дошао на факултет, а долазили су представници политичких странака, невладиних организација. Власт је тада били у значајној мери затечена, можда чак и уплашена. Могу да разумем да неком на тој функцији, када се против власти диже побуна, није пријатно да те неко извижди. Сетио сам се Вељка Влаховића и других који су ишли међу студенте 1968. године. Неки су били извиждани, неки добро дочекани. Овде није било ни покушаја", рекао је он.
Сматра да у студентским протестима, којима је повод био пад надстрешнице у Новом Саду, није било никакве спонтаности.
"Надстрешница је пала 1. новембра 2024. и сећам се никакве узрујаности на факултету није било. Имали смо протесте на улици, немире у скупштини. Онда су кренули студентски протести и мени је на почетку изгледало да ће да пошаљу поруку политичким актерима 'немојте да правите циркус да се свађате, него гледајте да се утврди одговорност'. Била је тада прича да су студентски протести надстраначки, да су против проблема које овакав систем либералне демократије доноси", прича Вулетић.
Као преломни моменат, како наводи, када је свима било јасно шта се крије иза студентских протеста наводи окупљање око Председништва у моменту када се председник Александар Вучић обраћао јавности и говорио о томе шта је урађено по питању студентских захтева.
"Они нису отишли тамо да нешто чују. Тада сам схватио да је то политичка ствар која је усмерена против владе. Декани појединих факултета су усмеравали све то што се дешавало, ректор се у то укључио нешто касније. Чак и када је дошло до прекида блокада, када је дошло до споразума који називамо Мацут-Ђокић, он није гарантовао стабилизацију на факултетима", прича Вулетић.
За декана Филозофског факултета каже да је омогућио да се настава обустави без драме и сукоба на факултету, а да је све време остајао у сенци врло намерно, како истиче. Сматра да је декан Синани, да је хтео, имао прилику неколико пута да поднесе оставку.
Први моменат је био, како каже, када је блокиран факултет под "притиском пленума". Вулетић каже да би он у таквој ситуацији рекао "не могу да кршим закон, да зовем полицију нећу и ја подносим оставку".
Друга ситуација је, наводи он, била када се одлучивало да се прекине блокада.
"Декан је током блокада подстицао студенте и говорио на седницама 'док год последњи студент буде у блокади и он ће стајати иза блокада'.Када се дошло да Наставно-научно веће расправља о прекиду блокада, томе се супротставио значајан број колега који су остали уз студенте и рекли да не желе да се прекине блокада. Декан одмах заказује другу седницу и иде од одељења до одељења и убеђује све нас зашто је неопходно, зашто морају да се прекину блокаде. Месецима је бодрио студенте, а онда им окренуо леђа. Нису они (студенти) рекли ми хоћемо да се прекине блокада. У таквим ситуацијама кажете 'нећу ја да будем тај који ће то да уради, даћу оставку па нека неко други или трећи уради", навео је Вулетић.
Навео је и трећу ситуацију која се догодила на факултету, а за коју сматра да је била прилика да Синани поднесе оставку.
"Један млађи колега, који је активно учествовао у свим тим догађајима, тражи од Већа факултета да се изјасне о одговорности декана, јер није ништа испуњено од оног што је тражено, а факултет је доведен на руб пропасти. То су биле три ситуације када је Синани могао да поднесе оставку, а није", навео је Вулетић и додао да је очигледно да Синани сматра да је важно да он буде на том месту.
Указао је и да је генерално атмосфера на Филозофском факултету антивладина и да је то био један од разлога зашто је тај факултет релативно брзо ушао у блокаду.
Говорећи о аутономији универзитета и факултета појединачно он је рекао да се она односи на наставно-научне планове и програме, истраживачки рад, избор и организацију на факултету.
"Она је пренета до тог нивоа да Наставно-научна већа гласају и тиме долазе у ситуацију да изгласају одлуке које су очигледно супротне закону. Закон каже да је на факултетима политичко деловање недопустиво. Били свесни тога или не, али они који доводе у питање аутономију универзитерта су наставници", рекао је он.
Сматра да декан Филозофског факултета не осећа одговорност за дешавања на том факултету, као ни људи који су њему блиски.
"Они размишљају овако 'ми радимо једну важну и историјску ствар, рушимо један страшни фашистички, диктаторски режим'. Морају знати да то што се ради је супротно закону. Међутим, да бисте оправдали кршење закона морате да направите ситуацију да се борите против неке незамисливе аждаје, јер је онда у том случају све дозвољено и оправдано. Отуда и таква нереална представа шта се заправо дешава", рекао је он.
Навео је и да су интелектуалци одговорни што нема дијалога у друштву. Указао је да се накарадно схвата шта значи бити критички интелектуалац.
"Мисле да критички интелектуалац значи бити критичан према власти по сваку цену. То значи бити критичан према свему постојећем, да се доводе у питање уврежена схватања, да логички размишљате. Овде када хоћете да разумете неку појаву не можете да је разумете ако немате шири контекст, упоредни оквир. Онда ако покушате да ставите нешто у шири контекст онда кажу то се релативизује", сматра Вулетић.
Каже да је Универзитет у Београду ниско пао, да се високо котира на светским листама само због ангажмана појединаца, који су посвећени свом послу.
"Ви можете да будете критични, можете политички да делујете након наставе, да се учланите у политичку странку, али то радите мимо факултета. Не сме факултет да буде средство у тој борби и не смеју студенти да буду ти који ће вам послужити као средство. Ствар која ме највише узрујала током ове блокаде је то 'ми стојимо иза студената'. Не господо нисте ви стајали иза студената, ви сте студенте гурали у прве редове и мотивисали сте их да тамо буду", закључио је он.
Live
