Свет
Јелена Жарковић у "Релативизацији": Ормуски мореуз постао врста економске санкције које намеће Иран
Неке земље ће кроз ову економску кризу услед рата у Ирану проћи боље, неке лошије, а највише ће патити најсиромашније које немају ресурсе, док ће највећу корист имати нафтне компаније, сматра професорска Економског факултета
Цене нафте порасле су данас поново, након што је Иран оптужио Сједињене Америчке Државе да крше елементе двонедељног споразума о прекиду ватре, што је изазвало забринутост да би тензије могле да поново ескалирају и да поремете снабдевање енергијом.
О удару рата у Ирану на глобалну привреду, како су Американци постали главне жртве потреса на нафтном тржишту које је њихова земља изазвала, као и како је Ормуски мореуз остао врста економске санкције које Иран намеће, у емисији "Релативизација" са Љиљаном Смајловић говорила је професорска Економског факултета у Београду Јелена Жарковић.
Америка је велики произвођач нафте и за разлику од већине земаља, не зависи од блискоисточне нафте. Ипак, Американци су у великој мери осетили драстична поскупљење бензина као последица рата у Ирану.
"Цена је порасла сутрадан откако је Америка објавила рат Ирану. Иако су САД самодовољне, њени произвођачи се ипак руководе ценом по светским тржиштима. Они размишљају по принципу – зашто би они америчком потрошачу продали по повољнијој цени ако могу да остваре ту вишу цену", истиче Жарковићева и додаје да највећи терет подносе потрошачи, а да фирме имају екстра профит.
Јелена Жарковић указује да је објава америчког председника Доналда Трампа о примирју, утицала на смањење цене нафте, али да то није било драстичан пад.
"Нафта је мало пала испод 100. Није се она вратила на 70 и на ниво какав је била пре рата, и даље остају високе цене. Ми још не знамо како ће примирје да изгледа. Знамо да је Иран најавио да ће они наставити да наплаћују таксе за сваки брод који прође кроз Ормуски мореуз, а то је један долар по барелу. Од сваког брода могу да узму два милиона долара. То значи да је цена нафте мора да буде већа", указује Жарковићева.
Коментаришући Ормуски мореуз као оружје у рукама Ирана, Жарковић истиче да је мореуз био отворен пре рата, а да је он сада затворен као реакција на рат.
"Мореуз је постао врста економске санкције које Иран намеће. Иран је доста постигао коришћењем овог мореуза, барем у смислу овог примирја, за које ћемо видети да ли ће се реализовати", наводи Жарковић.
Неке земље ће кроз ову економску кризу услед рата у Ирану проћи боље, неке лошије, а највише ће, како истиче Жарковић, патити најсиромашније које немају ресурсе, а највећу корист имаће нафтне компаније.
"Први је био погођен Јапан, јер велики део нафте иде ка Азији, али Јапан је богата земља. Немачка је погођена, али је богата и има начина да заштити своје грађане", објашњава Жарковићева.
Трамп не крије да му је један од главних мотива контрола ресурса, указује саговорница "Релативизације".
"Деведесетих година САД је контролисала ретке метале једнако као Кинези. Онда су Американци напустили нафтна истраживања због бриге о животној средини док су Кинези радили супротно. Трамп је потом, када је дошао на власт, најавио да излазе из Париског климатског споразума", истиче Жарковићева.
На питање да ли је блокада нафте најбржи начин да се уништи привреда, Жарковић истиче да је врло ефективан, али да зависи како коју земљу погађа.
"Америка много више зависи од нафте, него кинеска привреда, зато што су Кинези када су се интензивно развијали деведесетих, кренули да прелазе на зелене изворе енергије. Трећина нових аутомобила који се прода у Кини, су електрични аутомобили. Кина је суштински себе учинила мање зависном од нафте. САД треба 40 одсто више нафте за један долар БДП него што је потребно Кини. ЕУ двоструко боље стоји, као и Русија. САД су најмање енергетски ефикасне", подсећа Жарковић.
Она указује да је Иран увидео значај блокаде Ормуског мореуза и да не намерава да одустане од наплате таксе и да је према неким проценама, Иран годишње могао да заради седам милијарди долара.
"То значи да ће нафта наставити да буде скупа, ако теоријски дозволе да бродови наставе да пролазе кроз мореуз, они ће за то морати да плате. То све повећава цену нафте, утиче на све индустрије, оне ће повећати цене својих производа, пашће тражња, отпустиће део својих радника, агрегатна тражња ће да падне, и ми се приближавамо рецесији. Кина ће вероватно један добар период, моћи да настави. Али, ако је криза у остатку света, то ће се одразити и на Кину јер не могу да се купују кинески производи", оцењује Жарковићева.
Осврћући се на Србију и утицај који ће рат у Ирану имати на нашу земљу, Жарковићева сматра да ће Србија имати инфлацију, и да нам следи нови талас поскупљења цена намирница, као и раст каматних стопа и кредита.
Live
