У протекла три месеца Оружане снаге Руске Федерације успеле су да остваре напредак на готово свим деловима фронта, ослободивши притом већи број насељених места, а борбе су покренуте и у појединим градовима.
Највећи продори у дубину непријатељске територије остварени су у ДНР, а претпоставља се да је главни разлог слабљења украјинске линије фронта на овом делу бојишта заправо операција на северу Харковске области.
Харковска област
Подсећања ради, почетком маја руска војска је на северу Харковске области покренула офанзивну операцију, а тада није било познато да ли се ради о великој офанзиви са циљем заузимања града Харкова и прављења тзв. санитарног коридора, или о офанзивном маневру са циљем да се украјинска команда примора на преусмеравање јединице са других сектора фронта у ову област.
Временом се испоставило да је у питању друга опција, чему у прилог говоре потези и руске и украјинске стране. Наиме, у борбе на овом дели фронта је укључено свега неколико хиљада руских војника, што је далеко од довољног да се заузме други највећи град у Украјини.
Такође, изостанак било каквог упада у Сумску или Черниговску област, потврдио је да Русија тренутно не намерава да успостави санитарни коридор, што не значи да у будућности неће бити покренута операција са тим циљем.
Са друге стране, команда украјинске војске је "загризла мамац" и на руске трупе на северу Харковске области послала неке од најелитнијих и најбоље опремљених јединица, које су претходно биле распоређене на другим деловима фронта.
Тако се тренутно у овом сектору, између осталог, боре 82. десантно-јуришна бригада, бригада "Љут" настала спајањем три јединице за специјалне намене која се претходно налазила у Часовом Јару, затим 36. бригада маринског корпуса, 92. јуришна бригада и 42. механизована бригада, такође пребачена из Часовог Јара.
Борбе се константно воде у местима на граници између Харковске области и ЛНР, али ту није било већих померања фронта. Убрзо након трансфера ових јединица на север Харковске области, руска војска је почела да напредује на другим деловима фронта – пре свега ка Торецку и у правцу Покровска.
Торецки правац, битка за Њујорк и Часов Јар
Почетком јула, руска војска је активирала још један правац у зони СВО – Торецки. У питању је град, надомак Горловке у ДНР, а стање на овом делу фронта се није мењало од 2014. године. Напад на Торецк је покренут са две стране – са истока из правца Горловке и са југа из правца села Троицкоје, преко Јурјевке и Њујорка са југа.
Тако је за мање од месец дана руска војска успела да ослободи Пивденоје, Шуми, делове Железноја (Артјомова), Дружбу и Пивничноје, у којима се тренутно воде борбе. Истовремено, са јужне стране забележен је продор од чак 5,5 км. Ослобођена је Јурјевка, а борбе се тренутно воде у центру Њујорка.
Главни циљ операције на овом делу фронта, након ослобађања Торецка, јесте напредовање ка Констатиновки, док се истовремено очекује да ће јединице које се боре у Часовом Јару, након његовог ослобађања покушати да пресеку ауто-пут Х-20, који спаја Славјанск и Краматорск са украјинским трупама у централном делу ДНР.
Што се тиче Часовог Јара, у последњих месец дана руски борци су успели да коначно ставе под контролу микродистрикт Канал, који се налази са источне стране канала Сиверски Доњец. Истовремено руске трупе су напредовале ка северу дуж канала и ослободиле Калиновку, па делује да ће следећи потез бити покушај да се пређе канал и у Часов Јар уђе са североистока, будући да су дуж узвишења на десној обали, нарочито на јужној страни града, изграђени читави системи ровова и утврђења.
Уколико дође до пресецања поменутог ауто-пута, Констатиновка би у доброј мери била одсечена од остатка украјинске војске, чиме би напад јединица руске војске које јој прилазе са југа, односно из правца Торецка, био знатно олакшан.
Правац ка Покровску и јужни део ДНР
Други део фронта на ком је руска војска имала највише успеха од покретања операције у Харковској области јесте некадашњи Авдејевски, а сада би се већ могло рећи Покровски правац. Наиме, у овом сектору је у протекла три месеца, колико је прошло од протекле анализе стања на фронту, ослобођен низ насељених места.
То су Архангелскоје, Новокалиново, Очеретино, Новоалександровка, Сокол, Јевгеновка, Восход, Соловјево, Новопокровскоје, Прогрес, Лозуватскоје, Уманскоје, Јаснобродовка, Нетајлово, Бердичи и Семјоновка.
Разлог за брз продор руских снага на овом делу фронта, након тешких борби за Авдејевку и њену околину, лежи у томе што украјинска војска иза Авдејевке више нема толико добро припремљених, квалитетних утврђења и линија одбране као што је био случај у овом индустријском граду, који је утврђиван од 2014. године.
Циљ продора руске војске на овом правцу је остао Покровск, који важи за кључно чвориштe украјинских снага у Доњецкој Народној Републици.
Нешто јужније, руска војска успела је да оствари мањи напредак у Красногоровки и сада контролише око 70-80 одсто овог града, као и да ослободи Георгијевку средином јуна, па су се борбе сада пренеле у суседну Максимиљјановку.
Уз наведено, Оружане снаге РФ успеле су да врате пет села које је украјинска војска окупирала током прошлогодишње офанзиве и то: Старомајроско и Урожајне на југу ДНР, Клешејевку и Андрејевку у централном делу ДНР и Роботино у Запорошкој области.