Русија
Са којим руским авионима ће Ф-16 одмерити снаге изнад Украјине?
Руски пилоти су у интервјуима за ТВ канал Звезда још почетком јула изјавили да "једва чекају да се амерички авиони појаве у Украјини"
Први примерци вишенаменских борбених авиона америчке производње Ф-16, чију су испоруку Кијеву најавиле поједине европске земље, према писању "Блумберга" и других западних медија, стигли су у Украјину.
Како се наводи, број испоручених авиона није велик, а такође остаје нејасно да ли ће украјински пилоти моћи одмах да лете овим авионима.
Подсећања ради, Холандија, Данска, Норвешка и Белгија су Украјини обећале око 80 летелица ове врсте, међутим, према писању "Вашингтон поста", процењује се да ће до краја године бити испоручено свега 20.
Осим броја авиона, за украјинску војску проблематичан је и број пилота оспособљених за управљање Ф-16, будући да је свега њих шест завршило, или ће завршити обуку до краја лета. Такође, упитно је колико су заправо часова лета ови пилоти имали на америчким летелицама.
Са друге стране, руски пилоти су у интервјуима за ТВ канал Звезда још почетком јула изјавили да "једва чекају да се амерички авиони појаве у Украјини", а Ратно ваздухопловство Руске Федерације се може похвалити са неколико врста авиона са којима ће се Ф-16 пре или касније сусрести – и вероватно извући дебљи крај.
Који руски авиони ће ловити Ф-16 изнад Украјине?
Руска војска на располагању има неколико врста борбених авиона – вишенаменских, ловаца и пресретача, који су по својим техничко-тактичким карактеристикама супериорнији од Ф-16. То су пре свега Су-30СМ(2), Су-35С, МиГ-31БМ и евентуално Су-57, који се ређе користи због малог броја примерака у оперативној употреби. Њихова главна предност у односу на америчке летелице лежи у наоружању, радарима и малом радарском одразу, бар када је Су-57 у питању.
Будући да су у савременом ратовању блиски сусрети (тзв. dogfight) у ваздуху постали права реткост, може се претпоставити да ће се окршаји са америчким авионима највероватније водити са већих удаљености.
За те потребе, руски авиони се могу ослонити пре свега не две врсте ракета ваздух-ваздух и то: Р-77-1 домета 110 км, са комбинованим инерцијалним и полуактивним радарским у инерцијалној и средњој, и активним радарским самонавођењем у терминалној фази лета; Р-37М која има могућност обарања непријатељских летелица на удаљености између 200 и 400 километара.
Иако овај максимални домет Р-37 не важи нужно и за Ф-16 због његовог радарског одраза и маневарских способности, постоји велика шанса обарања ових авиона изнад Украјине и то из ваздушног простора РФ.
Најмоћније средство које ће имати украјински Ф-16 су ракете АМРААМ АИМ-120, са комбиновани инерцијалним и активним самонавођењем. Иако на почетку приче о испоруци Ф-16, није било познато коју ће тачно варијанту Кијев добити, па се претпостављало да ће то бити Ц домета 85-100 км, у међувремену је откривено да је испоручена и новија Д варијанта домета 160-180 км.
Захваљујући овим ракетама, Ф-16 има знатно већи борбени потенцијал од преосталих украјинских МиГ-29 и Су-27, углавном наоружаних старијим верзијама ракета Р-73 и Р-27, домета између 30 и 40 км, са застарелим инфрацрвеним главама за самонавођење.
Међутим, важно је нагласити да ове ракете поред Ф-16 користи и систем ПВО НАСАМС, те да се украјинска војска већ суочава са мањком АИМ-120. То значи да ће команда Оружаних снага Украјине морати пажљиво да подели ове пројектиле ваздухопловству и противваздухопловној одбрани, због чега ће их пилоти Ф-16 користити у ограниченим количинама.
Радари америчког и руских авиона
Додатан проблем када је у питању АИМ-120 лежи у томе што је Украјини испоручена верзија Ф-16 "блок 20 МЛУ" (Mid-Life Update), познате и као Ф-16АМ/БМ "блок 20", која је опремљена пулс-доплеровим радаром АН/АПГ-66(в)2, са дометом откривања циљева 65-83 км.
То значи да без ослањања на спољне системе за рано упозоравање и контролу (о чему ће бити речи у наставку), украјински Ф-16 неће моћи да искористе пун потенцијал овог наоружања.
Са друге стране, руски авиони опремљени су радарима:
– "Ирбис-е" са пасивном фазном антенском решетком, са максималним дометом за откривање и праћење циља величине борбеног авиона, са површином радарског пресека од око 3 м квадратних, 400 км у предњој и 150 км у задњој полусфери. Овај радар присутан је на Су-35С и Су-30СМ2;
– Н011М са дометом од 140 км за откривање циља величине борбеног авиона у предњој и 60 км у задњој полусфери. Овај радар присутан је на Су-30СМ;
– "Заслон-м" који може откривати циљеве са радарским пресеком површине 5 м квадратних на удаљености од 282 км у предњој полусфери. Овај радар присутан је на МиГ-31БМ;
-"Бјелка" који се налази на вишенаменском борбеном авиону пете генерације Су-57 и ради се о радару са активном фазном антенском решетком. О овом радару не постоје поуздани подаци, а процењује се да може откривати циљеве са радарским пресеком површине 1 м квадратних, на удаљености од 400 км.
Примера ради, површина радарског пресека Ф-16 је око 4 м квадратних.
Иако Ф-16 сам по себи има лошији радар од руских авиона, важно је нагласити да се у условима савременог ратовања пилоти ослањају и на податке које добијају од других радарских система базираних у ваздуху или на копну.
Стога нема сумње да ће украјински пилоти добијати податке о руским летелицама од авиона за рано упозоравање и контролу, популарних "авакса", и других извиђачких летелица и копнених радара америчке војске. То је омогућено захваљујући систему за пренос података "линк 16", који је уграђен на Ф-16.
Наравно ни руски ваздухопловци неће остати без подршке у овом сегменту, захваљујући вишесложној мрежи ПВО и сопственим авионима за рано упозоравање као што је А-50, стога је јасно да ће исход евентуалних ваздушних дуела у великој мери зависити и од интегрисаности са системима ове врсте.
