Оперативац, патриота и Путинов друг: Ко је Вадим Красиков?

Највећа операција размене од Хладног рата, са чак 26 заробљеника из седам различитих земаља (САД, Немачка, Пољска, Словенија, Норвешка, Русија и Белорусија) одржана је у Анкари у четвртак уз посредовање Турске Националне обавештајне службе. Русија је вратила осам својих држављана, које дочекао лично председник Владимир Путин. 

Колико је Москви било битно да врати своје људе говори и чињеница да је у томе интезивно учествовао руски председник, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Оштар став руског председника Владимира Путина, који је инсистирао на размени затвореника, а не на изручењу Американаца као гесту добре воље, омогућио је да Руси буду ослобођени", казао је Песков.

Он је додао да је председник Путин сматрао да је неопходно да на аеродрому дочека размењене затворенике, као знак поштовања људима који служе својој земљи.

Међу осам људи који су били ухапшени (а неки и осуђени) на Западу се посебно издваја Вадим Красиков. Он је постао познат широј јавности 2019. године, када је ликвидирао терористу Зелимхана Хангошвилија, који се борио на страни сепаратиста за време Друге чеченске кампање. 

Обавештајац и специјалац

Узимајући у обзир да је Красиков радио као обавештајац, његова биографија је посебна прича о којој се скоро ништа не зна. Рођен је 10. августа 1965. године у селу Кенестобе, данашњи Казахстан. Живео је у Иркутску, а затим се преселио у Москву. Служио је у специјалним јединицама. Према неким изворима, ветеран је рата у Авганистану. Био је два пута ожењен. Има троје деце. И то би било то. 

Међутим, Дмитриј Песков је открио још пар детаља, пошто су многобројни медији приметили како су се поздравили Красиков и Путин. 

"Преговори о размени вођени су између ФСБ и ЦИА. Вадим Красиков је радник Федералне службе безбедности. Служио је у ′Алфи′. Док је био у ′Алфи′, служио је са неколико чланова председничког обезбеђења. Наравно, поздравили су се јуче када су се видели", рекао је Песков.

Према незваничним информацијама, Красиков је стигао у Француску 2019. године, користећи документа на име Вадим Соколов. Отуд је преко Пољске доспео у Берлин, где је 23. августа 2019. на бициклу стигао до Зелимхана Хангошвилија. На учесника Другог чеченског рата, који је потом добио азил у Немачкој, Красиков је испалио три метка из пиштоља и убио га на лицу места.

Немачки медији тврде да је након тога Красиков бацио пиштољ и бицикл у реку, скинуо перику и брзо се пресвукао. Међутим, двојица тинејџера који су случајно приметили ове сумњиве радње позвали су полицију и Красиков је био приведен. 

У Вишем регионалном суду у Берлину 7. октобра 2020. године почело је суђење у овом случају, а представник Федералног тужилаштва Роналд Георг изјавио је да је убиство извршено "по налогу државних органа Руске Федерације". Красиков је на крају био осуђен на доживотну робију. 

Ко је био Хангошвили? 

Зелимхан Хангошвили је грузијски држављанин чеченског порекла који је средином 2000-их учествовао у борбама против руских снага безбедности и био је на потерници као терориста.

Хангошвили није само убијао и мучио руске војнике. Активан је учесник напада терористичке групе на Назран, јуна 2004, у којем је страдало скоро 100 запослених у Министарству унутрашњих послова и ФСБ Русије. После слома чеченских терориста, Хангошвили је добио азил у Немачкој.

Због његовог убиства у Берлину, немачко Министарство спољних послова прогласило је двојицу службеника руске амбасаде непожељним. 

"Слушајте, рећи ћу вам: у једној земљи, савезници Сједињених Држава, ухапшен је човек који је из патриотских разлога елиминисао разбојника у једној од европских престоница. За време догађаја на Кавказу, да ли знате шта је он (разбојник) урадио? Не бих хтео то да говорим, али ћу ипак рећи: наше заробљене војнике је натерао да легну на пут, а онда им је превезао ауто преко глава. Какав је то човек и да ли је то уопште човек? Али нашао се патриота који га је елиминисао у једној од европских престоница", рекао је Путин у интервјуу америчком новинару Такеру Карлсону.

Према америчким медијима, Путин је од 2021. путем безбедне видео везе убеђивао Савет безбедности да врате Вадима Красикова. Били су толико блиски да су заједно посећивали стрелиште, пише "Волстрит џорнал. Да ли је то истина или не, битно је да је Красиков поново у Русији, која је очигледно добила више у овој до сада невиђеној размени.

Ко је добитник?

Када се погледа списак размењених, није тешко приметити да је Русија вратила своје људе који су на све начине помагали земљи. А кога је добио Запад? Осим америчких држављана и немачког терористе, којег је лично помиловао председник Белорусије Александар Лукашенко како би ова размена била убрзана, Запад је пре свега добио чланове "руске" опозиције", од којих скоро сви имају још једно држављанство.

Осим тога што је Москва извукла своје корисне људе, добила је и још једну борбу –унутрашњу. Размена руске "опозиције" је само потврдила да је она све време радила у интересу страних држава, што потврђују и њихови пасоши и везе са западним политичарима и организацијама. 

Размена је најтеже пала Немачкој, коју САД, вероватно, нису ни питале за мишљење о Красикову. Немачко главно тужилаштво је "разочарано" је разменом, преноси "Франкфуртер алгемајне цајтунг". 

"Горак уступак Путину. Без овог корака, новинари, политичари и други затвореници не би били пуштени", рекао је немачки министар правде Марко Бушман листу "Билд". 

Породица Зелимкана Хангошвилија такође је разочарана одлуком Немачке да размени Красикова. Рођаци терористе су рекли да их нико није упозорио на предстојећу размену, пише "Дојче веле". 

Председник Путин је већ обећао да ће предложити да они који су пуштени у оквиру размене, а који су "директно повезани са службом," добију државне награде. 

"Желео бих да се обратим свима вама који су директно везани за војну службу. Желим да вам се захвалим на оданости својој заклетви, својој дужности и својој Отаџбини, која вас ни на минут није заборавила. А сада сте код куће. Сви ћете бити номиновани за државне награде. Видећемо се поново и разговарати о вашој будућности", рекао је председник Русије.

Размена 26 људи ће свакако ући у усторију безбедносних служби низа земаља. Што је још интересантније, обе стране су потврдиле да се преговори воде и даље, што значи да у скоријој будућности можемо да очелујемо нове размене.