Начелник Новосибирског оперативног сектора града Берлин, генерал-мајор Алексеј Сиднев је 14. септембра 1945. послао заменику народног комесара унутрашњих послова СССР-а, генерал-пуковнику Ивану Серову, једну посебну поруку о напретку истраге у случају високог званичника Министарства за народно образовање и пропаганду Рајха, СА групенфирер Вернера Вехтера, наводи се у документима, које је објавила Федерална служба безбедности Русије (ФСБ).
Како се испоставило на испитивањима, истовремено са местом шефа кабинета Главне управе за пропаганду Националсоцијалистичке немачке радничке партије (НДСАП), Вехтер је у истом одељењу руководио општим сажетком наоружања и грађевинарства.
Током истраге, Вехтер је сведочио о развоју нових врста оружја нацистичке Немачке и, посебно, о немачкој атомској бомби.
"Исте, 1944. године, развијени су пројекти за бомбардере веома великог домета, који би могли да бомбардују војне грађевинске центре Совјетског Савеза на Уралу и индустријске објекте у Северној Америци. Ти бомбардери је требало да се користе за транспорт атомских бомби", наводи се.
Главни руководилац свих радова на најновијим врстама наоружања био је генерал Дорнбергер, који је био одговоран за производњу крстарећих ракета В-1 и В-2, као и атомских бомби.
Већ 1943, Вехтер је у разговору са главним инжењером Министарства пропаганде Домиником сазнао да се ради на производњи атомске бомбе. Касније, из разговора са професором др Ерихом Шуманом и професором Мензелом, Вехтер је сазнао да је радове на атомским бомбама обављао Институт Кајзер-Вилхелм у Берлину.
За производњу атомских бомби били су лично одговорни шеф одељења за производњу Министарства наоружања Зауер и његов заменик Фелдман.
Најупућенији у цео процес су били генерал Дорнбергер и др Ерих Шуман, који су посебно радили на истраживачким питањима у вези са производњом атомске бомбе.
Као што се види из материјала кривичног предмета, генерал-пуковник Серов је 10. октобра 1945. лично учествовао у испитивању Вехтера по питању присуства атомске бомбе и пројектила В-2 у Немачкој.
"Знао сам да Министарство наоружања обавља практичан рад у припреми за употребу атомске бомбе. О томе сам сазнао од свог пријатеља, уредника тајног владиног билтена, Хертела Ханса", казао је Вехтер током тог испитивања.
Како је додао, Хертел му је испричао у фебруару 1945. године, у име министра пропаганде Гебелса, да је отишао на службени пут у град Цеље и да се тамо састао са својим познаником, начелником ваздухопловне школе специјалних снага, пуковником Херманом Хајом, који му је рекао да су у школи у употреби авиони најновијег дизајна.
Навео је да те летелице имају велики домет и да ће бити наоружане атомском бомбом.
Пуковник Хајо Хертел рекао је да је нова летелица била намењена да атомским бомбама бомбардује индустријске центре Совјетског Савеза, који се налазе на Уралу и Централној Азији.
"На основу разговора са Домиником и Хертелом, дошао сам до закључка да се немачко Министарство наоружања припремало за употребу атомских бомби 1945. године. Немам тачне податке да би у одређено време рата атомске бомбе биле употребљене против Совјетског Савеза", навео је Вехтер.
Међутим, како је даље открио, постојали су одређени знаци, који су му дали разлога да верују о могућој употреби атомске бомбе у рату против Совјетског Савеза у лето 1945. године.
"У једном од разговора, државни секретар Министарства пропаганде др Науман је, говорећи о војној и политичкој ситуацији у Немачкој у последњој фази рата, рекао да би се све ускоро требало променити на боље и цитирао Хитлера, који је у уском кругу људи од поверења рекао: 'Нека ми Бог опрости последњих 14 дана рата'", подсетио је.
Према његовим речима, у поређењу са другим подацима, верује да је ово упутство крило интензивне припреме за употребу тајног наоружања, пројектованог за јун 1945. године.
Међутим, Хитлеровим нехуманим плановима да употреби атомску бомбу против Совјетског Савеза није било суђено да се остваре, јер се у мају 1945. нацистичка Немачка се предала.