Ратна пропаганда је стара колико и овај свет, али оно што је ново у сукобу у Украјини то је да инфорат више није пуки додатак рату, већ да је постао циљ сам по себи, пише бивши британски обавештајац и дилпомата за сајт "Фонд стратешке културе".
Запад је почео да сматра да је поседовање победничког наратива и представљање непријатеља као "екстремистичког", важније од суочавања са чињеницама. Поседовање победничког наратива је само по себи победа, а виртуелна победа надмашује стварност. Овај циљ има већи приоритет од обезбеђивања производних капацитета потребних за постизање војних циљева, додаје британски обавештајац.
Поента је у томе да овакав приступ ствара замке у лажној реалности, из којих излаз постаје скоро немогућ. Како се догађаји нижу, могућност да Запад промени курс је или смањена или сасвим изгубљена.
Кумулативни ефекат "победничког виртуелног наратива" носи ризик од постепеног клизања ка ненамерном стварном рату. Узмимо као пример оркестриран и опремљен упад НАТО-а на симболично значајну Курску област. У смислу "победничког наратива", његова привлачност Западу је очигледна: "Украјина води рат у Русији", сматра Крук.
Да су украјинске снаге успеле да заузму нуклеарну електрану Курск, тада би имале аргумент за преговоре и могле би да одвуку руске снаге са украјинске линије, која се управо урушава у Донбасу.
Западни медији су били припремљени да прикажу председника Путина као изненађеног због упада на руску територију и како стрепи да ће се руска јавност окренути против њега због "понижења".
Директор ЦИА Бил Бернс је изјавио да "Русија неће понудити никакве уступке Украјини, све док Путиново самопоуздање не буде доведено у питање, а Украјина не покаже снагу".
Наравно, општи циљ је да се Русија прикаже као крхка и рањива, у складу са наративом да би се Русија у сваком тренутку могла распасти у парампарчад, што би Западу донело "победу", примећује бивши британски дипломата.
Коцкарска партија коју је Запад изгубио
У ствари, упад у Курск је било коцкање НАТО-а, које је укључивало украјинске војне резерве као жетоне у партији рулета. Евентуални украјински успех у Курску требало је да наруши стратешку равнотежу. Али, опклада је изгубљена.
Курска афера илуструје проблем Запада са "победничким наративима". Њихова мана је та што су утемељени на емоцијама и што избегавају аргументе.
Није тешко схватити како је овај једнодимензионални дух времена допринео да САД и њихови савезници погрешно протумаче утицај данашње курске "храбре авантуре" на обичне Русе, уочава Крук.
Курск има своју историју. Године 1943. Немачка је напала Русију у Курску да би променила ток рата и на крају је поражена у Бици код Курска. Садашње бојно поље око града Суџе је управо место где су 1943. године совјетска 38. и 40. армија започела контраофанзиву против немачке 4. армије.
Током векова Русија је претрпела различите нападе са Запада, сасвим недавно и од Наполеона и Хитлера, подсећа бивши британски дипломата. Није изненађујуће да су Руси изузетно осетљиви на своју историју. Да ли су западне службе уопште размислиле о томе, пита се Крук.
На крају, порука коју су западне службе послале је да Запад, односно НАТО, долази у Русију. Бил Бернс је поручивао Русима да се припреме за рат са НАТО-ом.
Ова "победничка нарација", који окружује Курск, није обмана ни трик. Мински споразуми су били превара, али превара заснована на рационалној стратегији. Преваре из Минска су имале за циљ да Западу купе време за даљу милитаризацију Украјине, пре напада на Донбас. Превара је успела, али само по цену губитка поверења Русије у Запад. Преваре из Минска су убрзале крај 200-годишње ере "Русије на Западу".
Курск је, међутим, нешто друго. "Победнички наративи" у суштини потврђују неизбежност есхатолошке мисије Запада, примећује британски обавештајац. Чињенице су оно што иритира, нису реалност коју је потребно узети у обзир. И ту се крије њихова Ахилова пета.
Лукавства око Курска су, без сумње, изгледала паметно и Лондону и Вашингтону. Ипак, са којим резултатом? Украјинци нису успели да заузму нуклеарну електрану Курск, нити да извуку руске трупе из Донбаса. Украјинско присуство у Курској области биће елиминисано.
Оно што је заиста урадила јесте да је ставила тачку на све изгледе за евентуално дипломатско решење у Украјини. Неповерење Русије у Запад је сада апсолутно и учинило је Москву одлучнијом да спроведе Специјалну војну операцију до краја, закључује Крук. Немачка опрема, која је била видљива у операцијама у Курској области, узбунила је духове и консолидовала свест о непријатељским намерама Запада према Русији.