Нове претње и искуство СВО: Зашто Русија мења нуклеарну доктрину?

Русија све чешће говори о могућности мењања своjе нуклеарне доктрине због агресивне политике Запада, искуства у зони Специјалне војне операције и одсуства паритета у распоређивању нуклеарног оружја у свету.

Да Москва планира да мења jедан од најважнијих докумената наговестила jе вест да je Русија у марту 2023. године распоредила тактичко нуклеарно оружје у Белорусији, али jе то био само први корак. 

На конференцији за новинаре у Ханоју 20. јуна 2024. године руски председник Владимир Путин је, коментаришући могућност измена нуклеарне доктрине, рекао да Русија обраћа пажњу на глобалне промене у сфери безбедности, укључујући и дешавања у области нуклеарног оружја. Руски лидер је подсетио да је ово питање данас на дневном реду.

"Већ сам говорио да сада размишљамо шта и како у овој нуклеарној доктрини може да се промени. А то је због чињенице да се појављују нови услови који се односе на снижавање прага за употребу нуклеарног оружја. У сваком случају знамо да потенцијални противник ради на томе", рекао је тада Путин.

Руски председник jе jош на СПИЕФ-у 2024 изjавио да, ако буде потребно, нуклеарна доктрина земље може бити промењена, јер је "доктрина живи инструмент". 

Шта jе нуклеарна доктрина?

Питања употребе нуклеарног оружја Руске Федерације углавном су регулисана војном доктрином Руске Федерације - системом принципа оружане одбране државе. Овај документ наводи спољне и унутрашње претње и како на њих одговорити.

Руски председник Борис Јељцин је 2. новембра 1993. године потписао указ "О основним одредбама војне доктрине Руске Федерације", иако текст самих одредби није објављен.

Прва војна доктрина Руске Федерације одобрена је указом председника Владимира Путина 21. априла 2000. године. Друга верзија је усвојена 5. фебруара 2010. године, а трећа (коjа jе тренутно на снази) 26. децембра 2014. године.

У свим издањима војне доктрине се истиче да Руска Федерација задржава право употребе нуклеарног оружја као одговор на употребу оружја за масовно уништење против Русије и њених савезника. Нуклеарно оружје се може користити само у случајевима када би "агресија употребом конвенционалног оружја"на Руску Федерацију угрозила "само постојање државе".

Таква претња може настати уколико дође до директног војног учешћа земаља Северноатлантског савеза (НАТО) у сукобу. Од 2010. године војно-политичко јачање НАТО-а, у складу са војном доктрином, Руска Федерација је уврстила међу главне војне претње.

Одлуку о употреби нуклеарног оружја доноси председник Руске Федерације.

Политика РФ у области нуклеарног оружја 

Председник Владимир Путин је 2. јуна 2020. године потписао указ под називом "Основе државне политике Руске Федерације у области нуклеарног одвраћања". То jе кључни отворени документ регулаторног оквира Руске Федерације у овој области.

Ово је први пут да је тако детаљан документ који објашњава руску нуклеарну доктрину објављен jавно и без печата "тајно".

Гарантовано одвраћање потенцијалног непријатеља од агресије на Руску Федерацију и (или) њене савезнике један је од највиших државних приоритета и обезбеђује се целокупном војном моћи Руске Федерације, укључујући и нуклеарно оружје.

Критеријуми за употребу нуклеарног оружја наведени у документу понављају оне који су наведени у актуелној војној доктрини Руске Федерације. Међутим, први пут су наведене опасности против којих се примењује нуклеарно одвраћање.

У то спада непријатељско гомилање група са системима за испоруку нуклеарног оружја у близини граница Русије и њених савезника; распоређивање од стране држава које Русију сматрају противником противракетних одбрамбених система, ракета средњег и краћег домета, високопрецизног ненуклеарног и хиперсоничног оружја, дронова за нападе и оружја усмерене енергије (ласера).

"Као што смо више пута рекли, посао је у поодмаклој фази и постоји јасан правац да се изврши корекција, што је такође последица проучавања и анализе искуства развоја конфликата последњих година, укључујући и наравно, све што се тиче ескалације курса наших западних противника у вези са Специјалном војном операцијом", рекао је заменик министра спољних послова Сергеj Рjaбков.

Стратешко и тактичко нуклеарно оружје РФ

Нуклеарно оружје се дели на стратешко и тактичко. За  испоруке стратешког оружја jе одговорна "нуклеарна тријада" у коjу спадају интерконтиненталне балистичке ракете, стратешки авиони и подморнице са нуклеарним ракетама. У тактичко нуклеарно оружје спадају ракетне бојеве главе, артиљеријске гранате или мине знатно мање снаге (до неколико килотона, за разлику од мегатона за стратешко наоружање). Тактичке бојеве главе могу се уградити на конвенционално оружје за употребу у ограниченим оружаним сукобима.

Детаљне информације о руском тактичком нуклеарном оружју и његовим тактичко-техничким карактеристикама су тајне. Према речима руског председника Владимира Путина, средства за коришћење тактичког нуклеарног наоружања којима располаже Руска Федерација могу бити борбени авиони и оперативно-тактички ракетни системи копнених снага "искандер-м".