Русија обележава Дан тенкиста: Како изгледа њихов дан у зони СВО
Данас руски тенкисти прослављају свој празник, а чак и у ери дронова и електронског ратовања, њихова борбена возила играју велику улогу на свим секторима фронта. "РИА Новости" су посетиле фронт и поделиле са нама више детаља о свакодневном животу једне од оклопних јединица.
Тиха професија
Правац код Јужног Доњецка, који је неко време био релативно статичан, коначно је почео да се помера. Руске снаге почеле су офанзиву северно од Красногоровке са циљем опкољавања веће групе Оружаних снага Украјине.
Од Георгијевке и Максимиљановке, руске трупе заузимају непријатељску територију метар по метар, пробијајући се до Курахова. Реч је о операцији пресецања логистике Украјинаца на подручју Угљедара како би се градски гарнизон приморао на капитулацију.
Јуришну пешадију подржавају ватром сви – артиљерија, војна и тактичка авијација, дронови и, наравно, главна ударна снага копнених снага.
На неколико километара од прве линије фронта, у шумском делу, "помоћник" засебног тенковског батаљона 20. гардијске моторизоване дивизије прилази јединици како би попунио залихе горива –грубо речено, војна пољска бензинска пумпа, тј. цистерна за гориво АТсТЗ-7 на камиону КАМАЗ-а, сакривена међу дрвећем и прекривена маскирном мрежом.
"Сваког дана се враћам на позадинске положаје да допуним залихе горива и онда га испоручујем овде", каже возач цистерне са кодним именом Скљар.
Он има надимак за своје возило јер, како каже: "Са машином морате разговарати и поштовати је". "Томе ме је давно научио мој отац, који је возио камион МАЗ. Пре фронта сам и ја био возач. До фебруара 2022. године нисам могао да замислим да ћу возити војни танкер", рекао је Скљар.
Приступио је војсци да заштити своју породицу од спољне претње, додао је.
Скоро невидљиви
Коначно, прилазе и два тенка Т-80УБМ. Практично нови, у зону СВО дошли су из фабрике крајем прошле године.
Тенкови се крећу готово нечујно, захваљујући гаснотурбинском мотору које корсте и хеликоптери Ми-8.
Када се тенк покрене звучи баш као хеликоптер пре полетања. Али када се креће, скоро да се не чује звук. Ово је важна тактичка предност Т-80УБМ јер може изненада да нападне непријатеља из заседе.
Скљар отвара цистерну, вади два флексибилна црева са "пиштољима" као на бензинској пумпи и предаје их возачу. Отвара две рупе у резервоару за гориво на левој страни куполе и убацује "пиштоље". Притисак у цревима је такав да би аутомобил могао да се напуни горивом за безмало десет секунди. Скљар притиска дугмад, повлачи ручицу и "храни звер".
Након три минута, тенк се удаљава од танкера и уступа место свом "гладном" саборцу.
"Гаснотурбински мотор нам много значи. На пример, брзина је много већа него код Т-72 или Т-90. "Кренемо, гађамо циљ и вратимо се да бисмо избегли непријатељски одговор. Веома згодно. Чини ми се да тенк ни једном није погођен. То је у великој мери заслуга одличног мотора", навео је командир тенка са кодним именом Русак.
Мотивација
Русак, ватрогасац пре рата, наглашава да у тенку нису најважније тактичко-техничке карактеристике, већ усаглашеност посаде.
Свако у борбеном возилу мора да буде спреман да у сваком тренутку замени саборца ако га изненада рани непријатељска граната или дрон, објаснио је Русак.
Он и још два члана његове поседа су заједно прошли и обуку и први борбени задатак. "У тенку морате да се разумете без много речи", рекао је Русак.
Други тенкиста са кодним именом Калаш, дошао је на фронт како би осветио оца који је погинуо код Северодоњецка приликом напада украјинског дрона.
Трећи, оператер-тобџија Надим каже да је на фронту због тројице другова који су имали тешку ситуацију у зони СВО.
"Стварно бих волео да ме мој деда види", каже возач другог аутомобила са позивним знаком Монгол. Његов деда био је и возач и механичар тенка Т-34, мобилисан 1942. године. "Борио се на многим правцима и стигао до Берлина. Добио је много ордење и медаље. Трудићу се да будем достојан његовог сећања", рекао је Монгол.
Након брзог допуне горива, два Т-80УБМ, подижући облаке прашине, поново јуре ка предњим позицијама да освете мртве и заштитите живе.