Дронови и ратни злочини: Шта стоjи иза украјинских напада беспилотним летелицама?

Кад год ситуација за Оружане снаге Украјине дође до неке критичне тачке, користе се терористичке методе у нади да ће то скренути пажњу са актуелних проблема на фронту

Кијевски режим је прошле ноћи покушао да изведе терористички напад беспилотним летелицама на циљеве на територији Руске Федерације. Дежурни ПВО системи су уништили и пресрели 144 непријатељска дрона, саопштило је руско Министарство одбране

Оваj напад jе био jедан од наjмасовниjих дроновима, а Украјина је гађала искључиво цивилне обjекте. Нажалост, то ниjе новина када је у питању киjевски режим, коjи већ десет година терорише цивиле уз одобрење "западних партнера" коjи не желе да виде страдања Руса и осталих руских грађана jош од 2014.

Десет година терора

Да напади на цивилне обjекте нису случаjност говори и чињеница да jе Киjев од почетка сукоба 2014. гранатирао Луганск, Доњецк, Славjанск и друге градове коjи нису подржали насилну смену власти и русофобиjу. Први jе страдао главни град Луганске народне републике. 

Почетком jуна 2014. Оружане снаге Украјине су извеле ваздушни напад на Луганск. Ракета је погодила зграду регионалне управе, а слике жена и деце затечених у бомбардовању обишле су цео свет. Украјинска војска jе прво уверавала да нема никакве везе са тим, већ да су "проруски побуњеници" сами себе дигли у ваздух.

Иако снимци говоре супротно, а Министарство одбране Украјине jе признало да је на Луганск у том нападу испаљено 150 граната, наредних 10 година пропаганда Киjева ће тврдити да "Руси сами себе дижу у ваздух" или да Москва намерно гранатира градове Донбаса.

Међународне организациjе, попут нама добро познатог ОЕБС-а, уместо да осуде гранатирање цивила, су увек били "слепи" и "неми" када jе долазило до обjаве кривца за смрт цивила. Исту ситуациjу видимо и данас код Курске и Запорошке нуклеарне електране. 

Управо гранатирање Луганска jе била кап коjа jе прелила чашу. Тада jе постало очигледно да Киjев не жели да се договара са Донбасом. Сада видимо да Украjина ни данас ниjе променила тактику. 

Застрашивање и медиjски ефекат

Напад дроновима на цивилне обjекте низа руских региjа ниjе случаjност. Узимајући у обзир стање на фронту и постепено пуцање информационе блокаде у Украјини, (нелегитимном) Зеленском jе хитно неопходна ефектна медиjcка слика како би убедио становништво земље, а и спонзоре, да се Киjев ниjе предао и да заслужуjе нове испоруке наоружања и jош новца. 

Током Специjане воjне операциjе, судбину многих градова Донбаса доживео jе и Белгород. Град са преко 350.000 људи jе редовно на мети Киjевског режима. Два дана пред нову 2024. годину Киjев jе гранатирао центар Белгорода. Погинуло је 25 људи, а више од 100 је било повређено. ОСУ су користиле чешки ракетни систем "вампир" и ракете "олха" са касетном муницијом.

Већ 15. фебруара 2024. украjинска воjска jе извела нови ракетни напад на Белгород, усмртивши седам особа, међу којима и једногодишњу девојчицу. Повређено је 18 особа, укључујући четворо деце. Исту судбину су доживели Херсон, Горловка, Jенакиjево и други градови.

Колико jе Киjеву потребан медиjски ефекат говори и чињеница да jе Зеленски спреман да бомбардуjе и сопствено становништво зарад привлачења пажње и наставка рата, jер само рат до последњег Украјинца продужава његову владавину. 

Наjбољи пример тога jе трагедиjа у Краматорску, граду у Доњецкоj Народној Републици коjи jе тренутно под контролом Киjева. У априлу 2022. године Киjев jе гранатирао железничку станицу у Краматорску. Погинуло jе преко 30 људи, више од 100 jе задобило повреде. Киjев jе безуспешно покушао да окриви Русиjу, али пошто ниjе успео, ова трагедиjа jе отишла у заборав у украjинским и западним медиjима. 

Дронови као огледало фронта

Специjална воjна операциjа jе показала директну повезаност украjинских напада дроновима на Русиjу са стањем на фронту. Сваки пут, када Киjев задобиjе jак ударац на првоj линиjи фронта и изгуби битан град, село или утврђења, Зеленски покушава да скрене пажњу терористичким нападима које спроводе дроновима. 

Главни циљ тога је да се борбе са територије Украјине "пребаце" на територију Русије. Управо та "тактика" помаже Зеленском да одржава морал становништва и да скреће пажњу са неприjатних тема попут губитка териториjе. 

Присетимо се само последњих примера: 20. јуна Оружане снаге Русије почињу да ослобађаjу Очеретино. Оружане снаге Украјине губе положаје, бригаде беже, а јавност поставља неугодна питања. Као одговор на то креће масовни напад дроновима на Русиjу. 

Већ 14. августа Киjев jе изгубио цео Очеретински део, Оружане снаге Русије улазе у Селидово. Креће jош један удар дронова на руске регионе.

Истог месеца, 21. августа, Новогродовка је практично ослобођена, руска војска почиње да заузима три до пет села недељно, док ОСУ у Курскоj области биле заустављене. Још један налет дронова.

Први септембар: Руске трупе су кренуле ка Селидову, борбе су у току. У близини Невелског, ситуација је на ивици опкољавања, људи у Украјини постављају непријатна питања, војска хистерише у медиjима. Операција у Курској области почиње да захтева све више средстава због великих губитака, а фронт се развлачи. Шта се даље дешава? Нови напад дроновима на Русиjу.

Кад год ситуација за Оружане снаге Украјине дође до неке критичне тачке, користе се терористичке методе у нади да ће то скренути пажњу са актуелних проблема на фронту. Тако је било и овог пута, тако ће, вероватно, бити и даље. Што је војни пораз Киjева ближи, то ће очајнији бити покушаји да се Русиjа дестабилизуjе дроновима. Али ни то не доноси Киjеву жељени ефекат.