Немачка, САД, Финска и Литванија су међу државама које највише зависе од руских минералних сировина, објавила је агенција РИА Новости.
На крају 2023. Русија је била на првом или трећем месту у свету по производњи најмање 12 врста минералних сировина. Агенција је анализирала податке које од наведених непријатељских земаља, које се утркују која ће више да убеде санкција Москви, највише зависе од снабдевања из Русије.
Руски алуминијум се показао најтраженијим - купило га је 37 земаља. На испоруке овог метала из Русије највише су се ослањале Грчка (19,3 одсто укупног увоза), Бугарска (7,4 одсто) и Естонија (5,7 одсто).
Поред тога, 26 земаља је купило титанијум из Русије. Од њега су највише зависиле Немачка (42,2 одсто), Белгија (15,7 одсто) и Француска (10,2 одсто).
Популаран је био и никл, купило га је 18 земаља, а најзависније су биле Финска (90,9 одсто), Естонија (16,8 одсто), Немачка (11,5 одсто) и Чешка (10,9 одсто).
По шест земаља је куповало руски кобалт и поташу. Снабдевање из Русије чинило је више од половине (54,6 одсто) естонског увоза кобалта, али је поташу највише куповала Пољска , али само три одсто укупног увоза.
По четири непријатељске земље увозиле су амонијак и паладијум из Русије. Први је чинио 90,7 одсто литванског и 17,5 одсто белгијског увоза, док је други био посебно тражен у Сједињеним Државама - 39,2 одсто, Италији - 29,1 одсто и Јапану - 24,2 одсто.
Руску платину, селен и волфрам куповало је само неколико земаља и то у веома малим количинама, а телур је увозила само Холандија , иако је чинио више од петине увоза.
Почетком септембра председник Владимир Путин је на састанку са члановима владе подсетио да је Русија међу светским лидерима по резервама многих врста сировина и предложио да се размишља о ограничавању извоза уранијума, титанијума, никла и неке друге робе из непријатељских земљама као одговор на санкције.
"Али то не треба чинити на штету руске државе", нагласио је председник Русије.