"Спремни смо да седнемо са Европљанима и Американцима за преговарачки сто у вези са сукобом у Украјини. Никада га нисмо одобравали", изјавио је ирански председник Масуд Пезешкијан, од кога се оваква изјава и није баш очекивала, пише Дмитриј Бавирин за РИА Новости.
Пезешкијан је, пре само месец и по дана био на челу извршне власти у Ирану, а сада је као "голуб мира" одлетео у Њујорк, где је позвао на "уживање у животу уместо на борбу" и на "стварање планете на којој сви могу да живе срећно". Осим тога, он верује да Иранци и Американци "могу бити браћа", а чак је изјавио да је спреман да "положи оружје пред Израелом" (мада наравно, само ако Израел учини исто).
И све би било у реду, јер свету недостаје нови Махатма, да Пезешкијан није покушао да се огради од Русије и да није тражио наклоност Вашингтона.
Његов претходник Ибрахим Раиси није ни помишљао да се било шта договара са Западом, него је и појачао одбрамбену сарадњу са Руском Федерацијом. Међутим, његов живот је трагично окончан – погинуо је у авионској несрећи у мају.
Њега је заменио бивши кардиолог Пезешкијан, који важи за либерала чија је мисија да обнови контакте са САД.
У Ирану не можете тек тако да преузмете и постанете председник, јер је за то потребан благослов иранског врховног вође ајатолаха Али Хамнеја, стога, како верују персијски научници, ајатолах жели исту ствар: "отопљење" на западном фронту.
Разлози за то свакако да постоје, јер су санкције под којима је Иран живео деценијама осакатиле његову економију. Ту је и незадовољство животним стандардом у друштву, а за његово унапређење потребна је технологија и улагање.
Од Трампа зависи судбина Ирана?
Чињеница, да је антизападни конзервативац Раиси погинуо у авионској несрећи, има своју мрачну симболику. Дотрајалост флоте авиона и акутна несташица делова један су од разлога зашто Техеран жели да ублажи јарам санкција.
То ће уједно захтевати рестаурацију "нуклеарног споразума", али и прво дипломатско приближавање, које, према западним стандардима нашег времена, подразумева удаљавање од Русије.
Да ли то значи да од Ирана под новим председником можемо очекивати нешто што се у Украјини зове "пораз", а у Русији издаја? Тешко. То није чак ни наше мишљење, већ америчког издања "Атлантик", које не осећа олакшање од таквих прогноза, наводи Бавирин.
Након што су Ирану укинуте неке од санкција, један број његових компанија одустао је од раније склопљених уговора са руским компанијама јер су били запањени изгледима који су се отварали на Западу.
Само годину дана касније Доналд Трамп је постао председник Сједињених Држава, сахранивши договор и обновивши санкције, односно сам живот је казнио "издајнике".
Трамп остаје особа од које суштински зависи иранско питање. Ако поново победи на изборима, наде Техерана за детант ће бити поништене.
Да ли ће се Иран умешати у рат на Блиском истоку?
Сам Израел веома отежава живот новом иранском председнику и његовом тиму "мировњака", оцењује Бавирин, поготово сада након акције без преседана за подривање Хезболахових телекомуникационих уређаја, када је ИДФ покренуо серију ваздушних удара великих размера на Либан током операције "Стреле севера".
Видимо да је влада Бенјамина Нетанјахуа одлучна да потпуно уништи Хезболах и део његовог геополитичког пројекта који се неформално назива "шиитски појас".
Ако Пезешкијан интервенише, сукоб између Ирана и САД ће достићи нови, за њега још опаснији ниво. Ако не интервенише, за њега ће одговарати конзервативци, првенствено Корпус гарде исламске револуције (ИРГЦ) и ајатолах. Сам Хамнеј никако није либерал, а либерал Пезешкијан му је потребан као оруђе које ће бити остављено по страни ако покаже своју неспособност за рад или се нађе у жестокој конфронтацији са ИРГЦ-ом.
Такође је опште прихваћено да ИРГЦ има комерцијалне користи од војне сарадње са Русијом и Кином. Задирање у ову сарадњу би коштало Пезешкијана превише да би пожелео да преузме ризик да прво окрене ИРГЦ, а затим и ајатолаха против себе.