Русија
РТ Балкан анализа стања на фронту: Угледар опкољен, Украјинци потиснути даље од Доњецка (МАПА)
Према последњим информацијама Угледар је у потпуности опкољен
Оружане снаге Руске Федерације су у протеклих месец дана наставиле офанзивна дејства на неколико делова фронта (углавном у ДНР), а покренут је и противнапад руске војске у Курској области.
Наиме, 10. септембра делови 155. бригаде морнаричке пешадије Пацифичке флоте и 106. гардијске дивизије Ваздушно-десантне војске (ВДВ) покренули су напад на западно крило избочине украјинске војске у Курској области.
Напад је спроведен из два правца – са запада у правцу ка селу Снагост и са севера из правца Коренева, а јединице руске војске су у наредних неколико дана ослободиле више од 10 насељених места.
Тако је западно крило украјинске војске у Курској области потиснуто све до линије Ољговка–Љубимовка–Свердликово, док су на другим деловима Курског бојишта забележена мања померања руске војске – конкретно ослобађање села Борки и Спаљно, као и потискивање украјинских трупа из Семеновке.
Претпоставља се да је приоритет напада био усмерен на западно крило због претње од одсецања руских трупа које се налазе јужно од реке Сејм, односно у околини Глушковог, будући да је украјинска војска уништила мостове на поменутој реци чиме је отежано слање појачања, и константно покушава да упадне у овај део Курске области.
Ослобађањем простора јужног од Коренева, поново је успостављена копнена веза са јединицама руске војске јужно од реке Сејм.
Харковска област, ЛНР, Часов Јар и Торецк
У северном делу Харковске области није било већих померања, па се борбе и даље воде јужно од Глубоковог и Лукјаниција, док је нешто источније – на Купјанском правцу – забележено мање напредовање руске војске ка реци Оскол.
Тако је током септембра руска војска заузела шумски појас јужно од Синковке и проширила избочину код села Пешчано. Мање напредовање забележено је и нешто јужније близу границе ЛНР и ДНР области, односно тромеђе две републике са Харковском области, где је руска војска ослободила села Невско и Макејевка.
Јужније на Северском правцу, забележена су мања померања линије фронта, а руске трупе распоређене на овом делу фронта заузеле су Вијемку и ушли у Перејздно.
Што се тиче Часовог Јара борци Оружаних снага РФ су остварили одређени успех, будући да су успели да пређу канал Сиверски Доњец на више места – западно од Калиновке северно од града, затим у источном резиденцијалном делу самог града и јужно од њега у правцу Ступочког.
На Торецком правцу, руска војска успела је да у потпуности ослободи насеља Дружбу и Пивнично, као и да направи два продора – један ка центру Торецка, а други у његов јужни део.
Украјинска војска је на овом делу фронта у протеклих месец дана извршила један противнапад мањег обима како би извршила деблокаду трупа окружених у северном делу Њујорка, али су руске снаге убрзо вратиле контролу над коридором којим су се непријатељски војници повлачили и продрли све до Леонидовке.
Вреди подсетити да је главни оперативни циљ руске војске на овом делу фронта заузимање Константиновке, која би у случају пада Торецка и Часовог Јара могла бити нападнута из два правца.
Покровски и правац ка Курахову
Као и у протеклих пар месеци, најжешће борбе, али и највеће напредовање руске војске забележени су на Покровском правцу. Тако су руске снаге у протеклих месец дана довршили ослобађање Гродовке, док је украјинска војска извела контранапад захваљујући ком је накратко поново успоставила контролу над деловима Красног Јара и Николајевке.
Руска војска се брзо прегруписала и у периоду од 17. до 25. септембра је успела да потисне украјинске јединице из поменута два насеља. Осим тога, већих померања ка самом Покровску није било, будући да је команда Оружаних снага РФ преусмерила фокус нешто јужније ка Селидову и другим насељима у правцу града Курахова.
Због тога су у септембру руски борци ослободили Карловку, Галициновку, Украјинск са околином, Желане прво и Желане друго и чиме је знатно сужен "џеп" украјинске војске који се протезао све до Невелског, на око 15 км од Доњецка. Истовремено, у потпуности је ослобођена Красногоровка, а руски борци продрли су све до Остроја.
Офанзивним дејствима руске војске непријатељске јединице су потиснуте из овог подручја, а због делимичног затварања "џепа", украјинска команда покренула је повлачење својих снага ка оближњој Кураховки и Горњаку (на чијим ободима се већ воде борбе), који се налазе јужно од Украјинска.
Нема сумње да је циљ затварања "џепа" удаљавање непријатељске војске, конкретно артиљеријских јединица од самог Доњецка, будући да се сада најближи положаји украјинских трупа не налазе на 15, већ на 25 до 30 км од центра престонице ДНР.
Такође, на основу кретања руских снага делује да је њихов тренутни приоритет ослобођење Горњака, Кураховке и околних насеља, како би се у потпуности елиминисао остатак украјинске избочине. Даљи циљ може бити заузимање града Курахова, што ће због вештачког језера направљеним од реке Волчје које га штити са севера и утврђења на истоку и југу, бити тежак задатак.
Угледарски правац – окруживање неосвојиве тврђаве
Током септембра приметно је било активирање још једног правца у ДНР, а у питању је фронт око индустријског градића Угледара. Иначе ово место је украјинској војсци служило као неосвојива тврђава, коју је руска војска у више наврата покушавала да ослободи, али безуспешно.
Главни разлог за то су комплекси вишеспратница унутар и рудници око града, са којих се пружа поглед на околну равницу без трунке заклона, због чега би свако кретање и напад руске војске били примећени и осујећени.
Због тога се руска команда одлучила да одустане од фронталних напада, који у прошлости нису давали резултате и доводили су до великих губитака, и определила се за стављање Угледара у полуокружење и његово потоње одсецање од остатка украјинских положаја.
Тако су Оружане снаге РФ истовремено покренуле офанзивна дејства у којима су ослобођени Водјано североисточно и Пречистовка западно од Угледара, чиме су дефинитивно пресечни путеви О0532 (који је Угледар спајао са Константиновком која је такође ослобођена) и Т0509.
Стога су се за снабдевање преосталих јединица у Угледару користили земљани путеви који воде ка Богојављенки и даље ка Успеновки на северу, а руске снаге су у међувремену покренуле напад из два правца ка самом граду, чија одбрана је у великој мери "омекшана" дејством артиљерије и "једрећих" авио-бомби.
Према последњим информацијама делује да је руска војска готово у потпуности опколила град, као и да њене трупе већ контролишу више од трећине Угледара, а борбе се настављају са јединицама украјинске војске које су утврђене у вишеспратницама и подрумима.
Значај овог индустријског градића лежи у томе што би његовим ослобађањем, руској војсци била отворена врата ка остатку јужног дела ДНР који није толико добро утврђен, али и ка самом Курахову са јужне стране.
Иако су поједини украјински извори као опцију спомињали повлачење и успостављање нове линије одбране у Успеновки, чињеница је да ово насеље, као ни околна места, нема вишеспратнице које би пружале предност браниоцима, какву су имали у Угледару.
