Бивши запослени у Запорошкој Нуклеарној електрани који добро познају станицу, а прешли су на страну Кијева, могу да помогну Оружаним снагама Украјине у планирању напада на објекат, рекао је директор нуклеарке Јуриј Черничук.
"Не треба потцењивати непријатеља. Они имају одличне стручњаке. Многи од њих су радили на овој станици и знају ништа мање од нас. Не могу тачно да кажем ко и да наводим имена људи, али највероватније да такви постоје и да помажу украјинској војсци", рекао је Черничук.
Истовремено, упоређујући размере последица теоретског напада Оружаних снага Украјине на блокове Курске и Запорошке нуклеарне електране, он је нагласио да је нуклеарка у Запорошкој области мање рањива јер има "прилично дебеле, бетонски армиране куполе енергетских блокова".
"Са друге стране, Курска нуклеарна електрана је тренутно у функцији, агрегати раде и топли су, за разлику од нас, где су блокови хладни већ дуже време, а у хладном стању су безбеднији. Дакле, ако говоримо о еквивалентној штети на две станице, онда ће за нас ове последице бити мало блаже", рекао је Черничук.
Ипак, све је могуће уништити, додао је он и нагласио да и у Запорошкој нуклеарки могу да "се заиграју до неповратних последица".
Како је оценио генерални директор "Росатома" Алексеј Лихачов, катастрофа у нуклеарној електрани у Чернобиљу би изгледала као "загревање" у поређењу са потенцијалним нападом Оружаних снага Украјине на радни реактор нуклеарке у Курској области.
На територији Курске нуклеарке су 8. августа пронађени фрагменти оборених украјинских пројектила, а украјинске снаге су 22. августа покушале да нападну нуклеарну електрану помоћу дрона, који је пресретнут и уништен у близини складишта истрошеног горива.
Запорошка нуклеарка налази се у Енергодару и представља највећу нуклеарну електрану у Европи. Од краја фебруара 2022. године, објекат је под контролом руских снага. Међутим, од тада украјинска војска периодично гранатира и стамбена насеља Енергодара и подручје станице, користећи беспилотне летелице, тешку артиљерију и вишецевне ракетне системе.