"Русија севодња": Запад се данас бори против оних који износе чињенице

Чак ни за време Хладног рата ситуација није била оволико заоштрена – амерички новинари могли су да раде у СССР, баш као што су и совјетски новинари могли да раде у САД, каже заменик главног уредника "Русија севодња"

Новинари свих земаља света би требало да се удруже и заједнички успротиве санкцијама које се уводе медијима, рекао је заменик главног уредника медијске групе "Русија севодња" Дмитриј Горностајев на шестом Светском медијском самиту у Кини, оценивши да су санкције које су ЕУ, САД, Велика Британија, Канада и друге земље увеле руским медијима неправедне. 

"У многим западним земљама одавно се маргинализују мишљења, коментари који се не поклапају са мејнстримом, са политиком власти које воде те земље. У европским земљама забрањен је приступ сајтовима РИА Новости и Спутњика и других руских медија. Забрањено је емитовање телевизијских канала РТ, 'Русија', Први канал. Државна машинерија западних земаља почела је да се бори против оних који износе чињенице. Ако су се раније борили против (другачијег) мишљења, онда се сада боре против оних који износе чињенице", рекао је Горностајев.

Према његовим речима, против информационих агенција Русије данас је уведено скоро 60 санкција. Руским медијима данас се забрањује да раде чак и када имају акредитацију добијену од САД, каже Горностајев, те подсећа да тако нешто није био случај чак ни за време Хладног рата – совјетски новинари су тада могли да раде у САД, баш као што су и амерички могли да раде у СССР. 

"Уведене су 33 санкције руским медијима и 26 запосленим (у њима)", навео је, те подсетио да су санкције уведене неким кинеским медијима. 

"Неко у владама Сједињених Држава и других западних земаља је, без доказа и оправдања, почео да нас назива пропагандистима и, на основу тога, ускраћује нам могућност да се бавимо новинарством", рекао је заменик главног уредника "Русија севодња".

Горностајев закључује да руски медији шире руски наратив, баш као што слично раде и други медији: британски медији шире британски наратив, кинески медији – кинески наратив. 

"Поставља се питање где је тај критеријум који одређује шта је то исправан наратив, а шта је неисправан. Ко је у овом случају судија?", упитао је.