Војни посматрач телевизије "Цариград" Влад Шлепченко тврди да се у Курској области воде одлучне борбе које ће потрајати неко, можда и дуже време, али после чега ће наступити одлучујући преокрет у рату у Украјини.
Прво је потребно разбити "украјински мостобран" у Курској области, за шта, могуће је, Руси тренутно немају довољно снага. "Први руски напади ишли су преко Љубимовке и Зеленог Шљаха. Наша контраофанзива, која је кренула са запада, и у почетку је ишла у овом правцу, ка Зеленом Шљаху", наводи он.
Ови напади су за сада привремено обустављени.
Али, док трају борбе за Курску област, "непријатељске снаге у Донбасу крваре", а Руси остварују "сјајно напредовање у Донбасу", које је олакшано одлуком зато главнокомандујућег украјинских оружаних снага Александра Сирског да пребаци снаге од чак 20.000 људи у покушају да задржи Курску област.
Руска победа неће наступити одмах. За све је потребно неко време. Али, сада је та руска победа извеснија него раније. О одлучујућој прекретници на фронту, после које "више ништа неће зауставити (Русе)", говорио је и директор Института "Цариград", руски мислилац Александар Дугин:
"Када избацимо непријатеља из Курске области, то неће бити само повратак на почетне положаје. Биће то одлучујућа прекретница, после које нас ништа неће зауставити. Када кренемо, ићи ћемо до краја."
Украјинске војне резерве су само жетони у партији рулета
Русију, садашњу државну структуру Руске Федерације, само један корак дели од победе у Украјини, написао је Дугин за сајт "Геополитика".
Када председник Русије Владимир Путин прилично самоуверено каже да ће циљеви Специјалне војне операције бити остварени, а то су демилитаризација и денацификација – то је у суштини исто. Путин не блефира и не брине о роковима. Што више "западне помоћи" пристиже Кијеву, рат у Украјини се неминовно продужава, али то не мења суштину ствари.
Напад на Курску област је само епизода, а могуће и кобна грешка по хунту у Кијеву. Уосталом, то примећује и све више посматрача са Запада, оних који не следе окоштале западне наративе, по којима "Украјина мора да победи", док ће јој "Запад помагати, колико год то буде потребно".
Поводом упада у Курску област, бивши британски обавештајац Алистер Крук каже: "Упад у Курск је било коцкање НАТО-а, које је укључивало украјинске војне резерве као жетоне у партији рулета. Евентуални украјински успех у Курску требало је да наруши стратешку равнотежу. Али, опклада је изгубљена."
Победиће, у сваком случају, Русија. Исто говоре и борци са прве линије фронта: "Победа ће бити наша." Епизода код Курска је само још више ујединила Русију.
У рату у Украјини, наставља Дугин, победа над Западом служи као циљ и као средство. Другим речима, победа Русије над Западом има и унутрашњу и спољашњу димензију. То је, најпре, победа над Западом у Русији, која преображава саму Русију. На крају рата, остварењем победе, угледаћемо промењено, другачије лице Русије.
Друга, спољна димензија је пораз Запада, његово потонуће, које ће на крају, хтели то или не, морати да признају и на Западу. Како пише италијански политички писац Андреа Марћиљано за сајт "Електомагацине", Зеленски још путује по Европи, тражећи новац и оружје, и прави се да не примећује да је скоро половина становништва Украјине напустила земљу, а остатак жели да негде побегне.
Победа описује пуни круг целокупне руске историје
Руска победа ће имати огроман, управо епохалан значај, не само у руској, већ и светској историји, тврди Дугин, а то нас приморава да на садашњу руску државу гледамо као на метод или оруђе.
У том смислу, додаје Дугин, савремена Русија је део победе, њен први услов. Победа Русије представља почетак будућности; прошлост и садашњост су тек њене претходнице. Победа у Украјини је темељ руске политичке историје и разлог постојања Русије, тврди овај руски мислилац. Од кнеза Владимира, који је прозван "Сунцем јарким" до ове данашње победе; од Кијева до Кијева.
Победа је далеко већа од Руске Федерације, јер представља суштину Русије. Руска Федерација је део ове победе – победа је целина. То је наша судбина: коначна победа, написао је Дугин.
Међутим, да би остварила ту победу, и Русија мора да се промени, "а то се дешава управо сада".
Руска Федерација је само посебан тренутак наше политичке историје, додаје Дугин: "Погрешно је када посматрамо Руску Федерацију као целину и апсолутизујемо статус кво, искључујући целину историје."
Радити ствари како треба значи реструктурирати државу како би омогућила ту победу. У том тренутку ће се успоставити нешто ново – Држава победе, каже руски геополитичар.
Победа ће постати нови темељ нове руске државе, сматра Дугин: нова руска држава ће бити њено ново језгро и њен апсолутни центар.
Другим речима, победа је мост између прошлости, укључујући и садашњост која брзо нестаје, и будућности.
Ова промена превазилази земљу, њено становништво, стратегију или геополитику. Дугинов "пуни круг руске историје" веома подсећа на кругове руске историје руског писца Захара Прилепина, тог, како је већ назван, "најбољег ратника информационог фронта".
У књизи "Није туђи рат", Прилепин примећује:
"Испоставило се да су најразноврснији догађаји из великоруске и малоруске историје директно повезани са садашњим дешавањима, па чак и да су се догодили пре сто, двеста или хиљаду година."
И да је све већ описано у делима класика велике руске књижевности, у њиховим погледима и судовима о тадашњим "текућим догађајима".
"Руска историја се одвија у круговима", писао је Прилепин, "у којима се појављују сва она лица која су нам позната из наше тако младе и тако старе историје: војнике, праведнике, бунтовнике, мученике, велможе, јуродиве..."
Овде можемо додати и погледе руског писца Александра Проханова, који говори о "пет руских империја", које су се појавиле у историји. Прва је била Кијевска Русија, пета је "империја Владимира Путина". То су кругови у којима се одвија руска историја.
Руска победа у Украјини обухвата пуни круг целокупне руске историје, закључује Дугин, а то је уједно и "решење метафизичког проблема руске судбине".