Русија
Десет чињеница које Запад мора да схвати пре разговора са Путином
Предуго Америка и њени савезници нису слушали руске званичнике. Ти дани су сада прошли
Константин Ремчуков, главни уредник "Независне газете" и бивши посланик, саставио је листу од десет ствари које би Запад морао да има на уму ако жели да разговара са руским председником Владимиром Путином.
1. Путин све суштински важне одлуке доноси сам, на основу сопствених способности, стручности и осећаја историјске одговорности.
2. Задатак обезбеђивања безбедности земље и заштите Руса и оних који говоре руски у Украјини главни је егзистенцијални фактор Путинове владавине.
3. Путин неће поднети оставку. Он неће никоме предати власт пре него што питање безбедности Русије и Руса буде коначно решено и међународно гарантовано.
4. После више од две године нуклеарне претње која виси свима над главом, свет је спреман за праве преговоре о овом питању. Међутим, постоје сумње да ли ће разговори бити успешни. Најозбиљнији западни политичар – и неко ко заиста разуме последице нуклеарног рата – је амерички председник Џозеф Бајден који одлази са функције за неколико месеци, а ни Камала Харис ни бивши председник Доналд Трамп немају спољнополитичке акредитиве да уопште схвате важност овог питања и опасности које су укључене.
5. Специјална војна операције, санкције и радикална трансформација руске економије јасно су показали да тврдња пољско-америчког политиколога Збигњева Бжежинског, да величина Русије почива на њеном јединству са Украјином, није тачна.
Данас је очигледно да је место Русије у свету загарантовано без обзира на степен близине било којој земљи или групи земаља. Русија може бити велика и важна сила без обзира на степен интеграције са другим државама. Величина једне земље мери се степеном благостања и могућностима њених грађана, достигнућима у здравству, образовању, науци и технологији.
6. Када је реч о руској економији, треба имати на уму један једноставан детаљ: федерални буџет који се подноси Државној думи (парламенту) заснива се на цени нафте од 60 долара по барелу. Према врло конзервативним прогнозама, просечна годишња цена нафте у 2025. години износиће 69 долара по барелу. То значи да ће руска економија јачати и да ће темпо развоја бити довољан да одговори изазовима са којима се суочава.
7. Ситуација на терену показује да је главни циљ руских трупа да дођу до административних граница Доњецке и Луганске области. Главно питање овде је копнена веза са Кримом.
8. Последњих месеци дошло до јасне промене у оцени руског руководства о природи украјинске државности. То је главна разлика у односу на фебруар 2022. Москва данас признаје да је значајан број Украјинаца гласао за актуелну власт, да себе сматрају Украјинцима и да не жели да види будућност са Русијом. На овај начин Кремљ признаје државу Украјину.
9. Говорећи о могућим преговорима, Запад пропушта да помиње питање легитимности потписа Владимира Зеленског. Постоји опасност да би украјински уставни суд касније могао да пресуди да Зеленски није правилно обновио акредитиве и да је стога његов потпис на евентуалном договору неважећи.
10. Чини се да је питање новог међународног поретка који обезбеђује једнаку безбедност државама данас подједнако релевантно за већину земаља у свету – и на Западу и на Истоку. Главно питање је да ли ће бити могуће створити нови међународни правни оквир за миран суживот?
