У амбасади Србије у Москви организован је свечани пријем поводом 80. годишњице ослобођења Београда од немачко-фашистичких окупатора, а једна од гошћи била је Јекатерина Јевдокимова Ивановна која је одликована са 28 медаља за заслуге у рату.
У тренутку када је рат почео Јекатарина Ивановна (101) је имала само осамнаест година. Тек је завршила школу, али се одмах обратила Свесавезном лењинистичком савезу комунистичке омладине са жељом да брани отаџбину.
Била је примљена у службу са првим женама-добровољцима које су регрутоване и најпре дала свој допринос у борбама код Москве.
"Тамо су нас два дана учили како да препознамо авионе јер је било стравично много напада. Ја сам по звуку мотора препознавала који авион долеће, његов правац и отприлике висину летења", сећа се Јекатарина у разговору за РТ Балкан.
"Апсолутно све немачке авионе памтим до данашњег дана. И сада да полети, знала бих о ком авиону се ради. Ниједан авион нисам пропустила, а да га не препознам", рекла је она.
Након што су Немци протерани даље од Москве, њена јединица се придружила Другом белоруском фронту.
У борбама за ослобођење Белорусије заробила је једног немачког војника.
"Овде ме угризао док сам га везивала. И даље имам ожиљак, ту ми је крв потекла, али ипак сам га заробила", рекла је она и додала да су, захваљујући информацијама које им је немачки војник одао, готово без борбе ослобођена два села.
Исти тај немачки војник је у заробљеништву плакао, посведочила је Јекатарина, и објаснила да није могао да се помири са чињеницом да је њега "човека аријевске крви" савладала девојка.
За тај подвиг добила је орден "Црвене звезде".
Говорећи за РТ Балкан, Јекатерина је рекла да јој је част да је присуствовала свчаности у српској амбасади и да Руси никада не заборављају "Београђане, своје драге пријатеље".
Пријему у амбасади Србије су присуствовали директор Одељења за информације и штампу Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова, руководилац Россотрудничества Јевгениј Примаков, заменик министра иностраних послова Русије Александар Грушко, потпредседник Владе Србије Александар Вулин, познати научници и културни радници, као и представници српске дијаспоре у Русији.