Русија
Декларација БРИКС-а: Борба за међународно право, праведнији финансијски систем и глобални мир
Постоји растућа свест глобалне већине да је неопходно очувати систем УН у периоду транзиције ка мултиполарности, али и покушаја Запада да ту транзицију успори и усмери ка својим интересима и свом "поретку заснованом на правилима, каже за РТ Балкан Александар Митић
Најважнији принципи Казањске декларације односе се на чињеницу да је потребно уважити раст центара моћи у изградњи мултиполарног поретка, те да је у складу с тим неопходно да актуелна архитектура међународних односа буде усклађена са новом реалношћу, каже за РТ Балкан научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду др Александар Митић.
"То, као што добро знамо, западни центри моћи одбијају", додаје наш саговорник са којим смо анализирали јуче објављену декларацију усвојену на Самиту БРИКС-а у руском граду Казању.
Пут ка мултиполарности
Овај документ садржи опште оцене стања ствари у свету, сумира резултате руског председавања БРИКС-ом и дефинише смернице за дугорочну сарадњу, рекао је пре усвајања декларације председник Русије Владимир Путин.
Што се тиче самог Самита чији је домаћин била Руска федерација, присуствовало је око 20.000 делегата из више од 30 земаља, мећу којима су били председник Кине Си Ђинпинг, индијски премијер Нарендра Моди, ирански председник Масуд Пезешкијан, председници Египта и Јужне Африке Абдел Фатах ел Сиси и Сирил Рамафоса, престолонаследник Саудијске Арабије Мухамед бин Салман. Самиту је присуствовао и генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш.
У Декларацији се истиче неопходност очувања Повеље УН и централне улоге УН у међународном систему, истиче Митић.
"Тај систем је озбиљно оштећен услед непоштовања процедура и разних 'креативних интерпретација' Запада, нарочито по питању употребе силе и одбране територијалног интегритета. Дакле, постоји растућа свест глобалне већине да је неопходно очувати систем УН у периоду транзиције ка мултиполарности, али и покушаја Запада да ту транзицију успори и усмери ка својим интересима и свом поретку заснованом на правилима", каже наш саговорник .
Дедоларизација и неправедне санкције
У Казањској декларацији посебна пажња посвећена је економским темама: охрабрује се трговина у националним валутама, подвлачи значај стратешких партнерстава и економске сарадње, могућност несметаног развоја свих земаља...
"Свакако да је истакнуто незадовољство актуелним економским поретком, односно механизмима путем доминације долара и система СВИФТ који омогућавају несразмерно богаћење водећих западних сила, а пре свега САД, на рачун других", указује Митић.
Он напомиње да сви знамо да је процес дедоларизације изузетно тежак и да је најважнији инструмент у рукама Вашингтона када је у питању дисциплиновање "непослушних".
"У Декларацији се истиче више начина путем којих се мора водити борба за праведнији међународни финансијски систем. Свакако да су то охрабривање трговине у националном валутама, успостављање нових механизама – бржих, јефтинијих и безбеднијих – за обављање међународних финансијских трансакција као алтернатива СВИФТ-у, реформа ММФ-а и Светске банке, и, нарочито, супротстављање једностраним санкцијама Запада без одобрења УН", каже Александар Митић.
Наш саговорник додаје да је чињеница да западне државе, чланице ЕУ и НАТО, а нарочито САД, користе санкције за геополитичке обрачуне и уцене.
"Од Кубе и Венецуеле до Ирана, преко Русије и Белорусије, до Кине која је предмет стотина америчких рестриктивних мера које се правдају веома различитим поводима – од питања људских права до борбе против кинеске технолошке конкуренције. У поплави тарифних ратова, 'смањења ризика', 'одвајања', 'истрага о субвенцијама', чињеница је да у резултати изузетно скромни", каже Митић.
Нису омели ни Иран, ни Руску Федерацију, а видимо ни технолошки развој Кине, подвлачи наш саговорник.
"Од главних пропагатора слободне трговине и глобализације, западне земље су постали њени највећи кочничари. Да не причамо о катастрофалним последицама за енергетске и економске интересе, нарочито Европске уније, након 'раздвајања' од јефтиних руских енергената. Многи на Западу се надају да ће губитак енергетске безбедности моћи да надоместе поновним експлоатисањем Глобалног југа. Међутим, тај Глобални југ сада има алтернативу и велику инспирацију у проширеном БРИКС-у", напомиње Митић.
Криза на Блиском истоку и у Украјини
На Самиту БРИКС-а разговарало се и о горућим сукобима који у овом тренутку потресају свет: оном на Блиском истоку, али и у Украјини, иако је овом последњем, према речима портпарола Кремља Дмитрија Пескова, посвећена нешто мања пажња. Заједнички ставови чланица организације нашли су своје место и у декларацији.
"Предлози БРИКС-а су усмерени пре свега ка деескалацији сукоба и ка мирном, дипломатском решењу. То значи без додатног доливања уља на ватру. Поруке Декларације су опомена Кијеву и Тел Авиву, али и Вашингтону, Бриселу и Лондону", каже Митић.
Кинеско-бразилски принципи за дипломатско решење сукоба у Украјини су врло добра основа за почетак мировног процеса и имају већинску подршку у свету, истиче наш саговорник.
"Оно што увиђамо је да само земље БРИКС-а активно траже мировна решења, супротстављајући се новим ескалаторним потезима, попут оних које је председник Зеленски најављивао у свом такозваном Плану за победу", каже он.
По питању Блиског истока, очекивана је и јасна осуда израелских акција, не само у Гази и Западној обали, већ и у Либану и Сирији, додаје Митић.
"Не ради са само о Ирану као чланици БРИКС-а, већ и о добро познатом дугорочном ставу свих чланица организације, али и светске већине, да је неопходно не само зауставити људску патњу и хуманитарну катастрофу, већ и коначно створити решење за сукоб у Гази заснован на принципу две државе", напомиње наш саговорник.
Међународни поредак vs Поредак заснован на правилима
Међународни поредак заснован на међународном праву утемељеном у принципима Уједињених нација више пута је истицан као својеврсни "кредо" БРИКС-а и основа мултиполарног света.
С друге стране, Запад инсистира на поретку заснованом на правилима – готово искључиво онима које свима осталима диктирају најмоћније земље, односно свега неколико њих, или најчешће само један светски играч.
"То су два супротстављена света. Поредак заснован на западним правилима је скуп механизама који селективно преузимају елементе међународног права, слободно их интерпретирају, усклађују са сопственим интересима, користећи 'дупле стандарде', односно принцип 'јединствених', суи генерис случајева", напомиње Александар Митић.
Он подсећа да је српски народ био и још увек јесте највећа жртва таквог поретка, од НАТО агресије до данашњих слободних интерпретација Резолуције 1244 СБ УН и Дејтонског споразума.
"Зато је важно што су у Казању били присутни барем министарска делегација Републике Србије и председник Републике Српске Милорад Додик", истиче Митић.
