Роботизована возила и даљинско управљање: Како руска војска користи противоклопне системе у СВО

Пре неколико дана, Министарство одбране Русије објавило је снимак борбене употребе противоклопног ракетног система "фагот", који се налази на роботизованој платформи гусеничару. Саопштено је да је ракетни систем успешно погодио утврђене положаје Оружаних снага Украјине на Ореховском правцу, у Запорошкој области.

Како се наводи, роботизовану платформу, намењену за постављање противоклопног система, дизајнирао је један од војника групе трупа "Дњепар" Оружаних снага Руске Федерације.

"Комплекс је прошао различите тестове у реалним борбеним условима и показао се одлично", додају из руског МО.

"У првом ешалону одбране"

Према писању РТ, поред војске и руска одбрамбена индустрија ради на роботизованим платформама опремљеним противоклопним системима.

Један од таквих производа је гусенични комплекс "импулс-м", који је развила компанија "Гумич" уз учешће водеће компаније војноиндустријског компелкса Русије "Ростех".

Комплекс је дугачак око два метра и има носивост од једне тоне, а уз то у стању је да се самостално врати у базу ако дође до прекида везе са оператером и изузетно га је тешко онеспособити системима за електронско ратовање.

"Комплекс 'импулс-м' користи различите видове комуникације између оператера и робота, што треба да обезбеди високу отпорност на сметње у условима дејства непријатељских система за електронско ратовање. Елементи вештачке интелигенције и оптоелектронски системи омогућавају комплексу да се самостално врати у базу ако се веза изгуби", наводе из "Ростеха".

"Импулс-м" је заснован на универзалној гусеничној платформи која може бити опремљена различитим модулима, укључујући и оне са противоклопним системима.

Уз све то, наводи се да је способна да одржи релативно велику брзину и окретност у суровим теренским условима, као и да штеди енергију.

Према речима дизајнера компаније "Гумич", "импулс-м" је мобилан "на било којој врсти тла", а мањи прототип овог комплекса успешно је тестиран у борби. Управо на основу тог прототипа је створена већа борбена платформа, која је прошла испитивања на полигонима попут кретања по неравном терену и савлађивања водених препрека и ровова.

Још једна роботизована платфрома прилагођена за употребу противоклопних система је "маркер". Развило га је Удружење за истраживање и производњу "Андроид технологије" уз подршку Фондације за напредна истраживања.

"Маркер" је прилагођен за ношење различитих борбених модула, укључујући четири лансера противоклопног система "корнет", а опремљен је и савременим оптоелектронским и навигационим уређајима.

Уз то, овај роботизовани комплекс оспособљен је за групну интеракцију, односно заједничко борбено дејство, са другим сличним платформама. Иако су се још протекле године појавиле информације о покретању серијске производње "маркера", и даље не постоји званична потврда да је коришћен у зони СВО.

Како је у разговору за РТ рекао војни експерт Кирил Федоров, на линији борбеног контакта шири се употреба различитих варијација противоклопних система, који имају опцију даљинског управљања.

"На фронту постоји јасан тренд преласка на даљинско управљање оружјем. У сваком случају, употреба таквих средстава у првом ешалону одбране и на првој линији фронта се интензивира", рекао је Федоров.

Према његовим речима, савремени војне операције диктирају потребу да се смањи присуство оператера противоклопних система на линији контакта, пре свега због малих дронова.

С тим у вези, за руску војску се производе како роботизоване платформе, тако и опрема за даљинско управљање.

Подсећања ради, протеклог месеца, шеф дизајнерског тима конструкторског бироа "Радарт" Владимир Крупин изјавио је да ће током јесени, његов биро завршити израду туреле за даљинско лансирање три противоклопне вођене ракете (ПОВР) система "корнет".

"На захтев момака из 98. дивизије ваздушно-десантне војске (ВДВ) 'Радарт' ради на изради туреле која ће бити веома непријатно изненађење за непријатеља. На њој ће се налазити три цеви за лансирање ПОВР 'корнет'. Очекујемо да ћемо на јесен завршити њен развој", рекао је Крупин.

Према речима Федорова, даљинско управљање противоклопним системима се састоји у томе да оператер преко кабла преноси команде систему, док је он сам у заклону.

Овај начин употребе противоклопног комплекса је прилично једноставан, поуздан, минимизира губитке војног особља и обезбеђује заштиту система управљања од дејства непријатељских система за електронско ратовање, додао је стручњак.

"Тактика употребе ПОВР се променила"

У коментару за РТ, војни експерт Сергеј Суворов указао је на повећану потребу за употребом нових метода удара противоклопним оружјем у зони СВО.

"Тактика коришћења ПОВР-а се донекле променила. У условима савременог ратовања лансирање ракета би требало да се врши брже. Због тога наше војно особље често постављају 'корнет' на веома мобилна, понекад и незаштићена моторна возила", рекао је он и додао:

"На овај начин могуће је задати неочекиване ударце непријатељу, смањујући вероватноћу откривања посаде и узвратне ватре на њу. Истовремено се разрађују и методе употребе противоклопних система, којим се смањује учешће људи у директном борбеном раду".

Кирил Федоров дели слично гледиште. Према речима стручњака, побољшање средстава даљинског управљања омогућиће да се у потпуности искористе потенцијали противоклопних система.

"Наравно, најважнији су животи наших момака. Сви напори државе и индустрије треба да буду усмерени на њихово очување. У међувремену, у зони СВО, оператер ПОВР-а је изложен превисоким ризицима – а потенцијал тако моћног оружја као што је противоклопни комплекс остаје неискоришћен", сматра Федоров.

Ипак, ова ситуација се мења и ПОВР-а се враћају својој улози као једног од главних средстава за уништавање непријатељских утврђења и оклопних возила, закључио је он.