Русија
Парламентарни избори у Грузији: Расте разочарење народа у Запад, везе са Русијом опстају
Гузијско друштво окреће леђа Западу, што се доводи у везу са неспособном америчком политиком која не води рачуна о стварним потребама те земље, а што се тиче веза са Руском Федерацијом, оне ће и даље бити од обостране користи, сматра доктор политичких наука Дмитриј Јевстафјев
Централна изборна комисија Грузије завршила је пребројавање гласова са свих бирачких места и према подацима које су објавили владајућа партија Грузијски сан добила је 53,92 одсто гласова.
Ова политичка снага добила је више од милион гласова. Грузијски сан је већ најавио да ће имати на располагању "чврсту већину" – око 90 мандата од 150 у парламенту.
Опозиција која је ушла у парламент добила је укупно око 37, 78 одсто гласова.
Међутим, након што је ЦИК објавио прелиминарне резултате, три опозиционе странке – "Коалиција за промене", "Јединствени национални покрет" и "Јака Грузија" – су поручиле да неће признати резултате избора, јер су неке излазне анкете показале њихову победу.
Притом, опозициони политичар Елена Хоштарија је поручила да "Коалиција за промене" намерава да организује континуиране протесте.
Међутим, премијер Грузије Иракли Кобахидзе је истакао да непризнавање резултата парламентарних избора у земљи представља безнадежан покушај да се оправда неуспех.
"Неприхватљив је сваки покушај супротстављања уставном поретку", поручио је премијер и истакао да опозиција нема ресурсе да омета рад прве седнице парламента новог сазива.
Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто је оценио да је народ Грузије је изразио своју вољу упркос спољним покушајима мешања – становништво земље је јасно дало до знања "шта жели".
Претходно је политичка ситуација у земљи пред изборе доведена до наелектрисања, а у медијима је оцењено и да јаз између власти и опозиције никада није био већи.
Грузијски премијер оценио је крајем септембра да Грузија трпи до сада невиђен интензитет спољног мешања у изборни процес предстојећих парламентарних избора.
О страном мешању у унутрашња питања Грузије, Кобахидзе је говорио и крајем маја ове године када је на дневном реду било усвајање Закона о агентима страног утицаја. Грузијски премијер изјавио је тада да му је европски комесар (убрзо ће се испоставити да је то био Оливер Вархељи) запретио да припази да не прође као Роберт Фицо – словачки премијер који је се у том тренутку опорављао у болници после атентата који је извршен на њега.
"Претили су и другима, између осталог, и судбином словачког премијера. Ако је било која држава заинтересована, спреман сам да у сврху истраге пружим релевантне информације и поделим доказе", рекао је грузијски премијер, док се Вархељи правдао да је његова изјава извучена из контекста.
Кога подржава већина бирача?
Према мишљењу стручњака, резултати парламентарних избора одражавају стварно стање у грузијском друштву.
Грузијски сан је успео да добије подршку захваљујући политици економског опоравка која има за циљ независност од спољних извора финансирања и изградњу веза са Русијом, рекао је за РТ Дмитриј Јевстафјев, професор Института за медије Високе економске школе и доктор политичких наука.
"Грузијско друштво се залаже за развој без икаквих негативних фактора као што су сукоби и ратови. Истовремено, опозицију у Грузији углавном чине људи који су извлачили корист из претходног економског модела", рекао је Јевстафјев.
Међутим, према његовом мишљењу, вероватноћа стварне координације деловања опозиционих партија у парламенту је ограничена. "Иако опозиција може много тога да блокира, она неће моћи сама да спроведе никакве иницијативе", каже Јевстафјев.
Такође, наставио је, после парламентарних избора се спољнополитички курс Грузије према Русији неће коренито променити.
"Странка нема намеру да прави корените промене у својој спољној политици, јер тренутно стање одговара већини. Расте разочарање Грузије Западом, што се доводи у везу са неспособном америчком политиком која не води рачуна о стварним потребама ове земље. Што се тиче веза са Руском Федерацијом, оне ће и даље бити од обостране користи", уверен је Јевстафјев.
Како је са своје стране приметио политиколог Денис Батурин, један од кључних фактора који је допринео подршци странке Грузијски сан било је дефинисање новог вектора развоја земље, усмереног на већу суверенизацију и промену система односа са Русијом.
"То се посебно манифестује у иницијативама као што је закон о страним агентима, који је зауставио процес ширења западних невладиних организација финансираних из иностранства по Грузији", нагласио је Батурин за РТ.
Политиколог, члан Управног одбора Руске асоцијације политичких наука Владимир Шаповалов је у разговору за РТ назвао победу партије Грузијски сан на парламентарним изборима природном.
"Курс који води владајућа партија подржава већина становништва Грузије", рекао је Шаповалов и нагласио да је Запад имао велики покушај мешања у унутрашње ствари Грузије.
"Дуго су се САД и друге западне земље, како на нивоу званичника, тако и на нивоу експерата и јавних организација, активно мешале у унутрашње ствари Грузије, у изборни процес, подржавајући опозицију и оптужујући актуелне власти за кршења људских права, успостављање наводно ауторитарног режима и подршку Русији", подсетио је Шаповалов.
И без обзира на "тако масовни напад Запада на грузијску демократију", избори су били успешни, наводи Шаповалов.
"Излазност на овим изборима била је већа него на претходним. Подршка Грузијском сну је резултат политике владајуће странке – нормализација односа са Русијом, развој економских, хуманитарних, културних, политичких односа са њом. Овај курс ће бити настављен и, највероватније да ће руско-грузијски дијалог добити нови подстицај за развој", рекао је Шаповалов.
Истовремено, како је предвидео, ни Запад неће одустати, па се не могу искључити покушаји провокација одмах након званичног објављивања резултата избора, додао је он.
"Највероватније ће у блиској будућности западне и прозападне структуре које делују у Грузији покушати да дестабилизују ситуацију и дискредитују владајућу партију", закључио је Шаповалов.
