Главни закључак 16. самита БРИКС-а је да смо сви ми који смо се окупили у Казању били сведоци прекретнице у историји асоцијације. Резултати самита сугеришу да је група учинила веома озбиљан покушај да промени међународни поредак, пише Маниш Чанд, извршни директор "Глобалног индијског центра".
Није било лако предузети овај одлучујући корак у развоју групе, јер се самит у Казању одвијао у време када је јаз између Запада и остатка света оптерећеног сукобима већи него икада.
У тако тешком тренутку, скуп у Казању представио је план за реформу међународног поретка који одражава растуће тежње Глобалног југа.
За нове чланице и партнерске земље, БРИКС је обезбедио алтернативну платформу за разговор о питањима као што су смањење дуга, финансирање борбе против климатских промена и одрживи развој. То су области у којима доминација западних институција као што су Светска банка и ММФ није дала очекиване резултате.
Алжир, Уганда и Нигерија ће се придружити БРИКС-у као партнерске земље, одражавајући широко распрострањено признање растуће глобалне улоге Африке. У Латинској Америци, Боливија и Куба су предузеле кораке ка већој сарадњи са групом. Приближавање БРИКС-а и АСЕАН-а биће олакшано додавањем Индонезије, Малезије, Тајланда и Вијетнама на листу партнера. Ово је вероватно само почетак. Више од 30 земаља жели да се придружи организацији у овом или оном облику.
Главни циљ БРИКС-а и усвојене Казањске декларације је да међународне институције буду репрезентативније за земље у развоју и земље у развоју. Овај позив на реформу посебно је усмерен на институције као што су УН, ММФ и Светска банка, којима већ дуго доминирају западне силе.
Индија је, заједно са осталим оснивачима, одиграла кључну улогу у изради Казањске декларације. У свом говору, премијер Нарендра Моди се заложио за "БРИКС усредсређен на људе" и позвао на убрзане реформе институција глобалног управљања.
Док самит у Казању означава амбициозан корак ка мултиполарном светском поретку, успех скупа зависиће од тога у којој мери проширени БРИКС одржава кохезију и кохерентност, пошто нове чланице и партнерске земље могу да унесу своје конкурентске интересе на дневни ред БРИКС-а.
Државе БРИКС-а ће такође морати да будно прате Запад, који је критиковао и исмевао ширење асоцијације и одбацио казањски форум као бесмислену представу.
С тим у вези, лидери БРИКС-а ће морати да обезбеде, у будућности, да удружење не постане платформа за антизападно позиционирање, већ форум за незападни алтернативни наратив у глобалној политици.