НАТО-у није довољан рат који је почео против Русије рукама Украјинаца, већ желе да своју војну доминацију прошире ван граница Европе – у Евроазију, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров на Другој међународној конференцији о евроазијској безбедности у Минску.
"Алијанса је у својим документима као наводну претњу својој безбедности дефинисала Јужноазијски регион, Тајвански мореуз и исток нашег континента", рекао је Лавров.
Говорећи о сукобу у Украјини, Лавров је рекао да кијевски режим занима само територија али не и судбина људи који су живели на Криму и тада источној Украјини, а чији су преци Руси.
У Украјини су масовно усвајали законе којима се брани употреба руског језика, а сада је забрањена и канонска Украјинска православна црква, подсетио је Лавров.
Запад жмури на злочине Кијева и наставља да промовише "формулу мира" Владимира Зеленског која је уствари само ултиматум, док његов "план победе" и фантазије о чланству Украјине под контролом Кијева, било у НАТО или у ЕУ, не приближавају мир Европи, објаснио је руски министар.
Свет се мења, појављују се нови центри у развоју
Формирање мултиполарног света је у току, мења се баланс и појављују се нови центри економског раста и утицаја, поручио је руски министар.
У међународним односима не би смела да постоји нечија хегемонија, неопходно је поштовање принципа Повеље УН, истакао је руски министар.
"Неопходно је поштовање свих принципа, а један од кључних је суверена једнакост држава и управо је он правна основа мултиполарности", оценио је Лавров.
Подсетио је да је председник Русије Владимир Путин још 2015. године предложио формирање великог евроазијског партнерстава у циљу јачања трговинских и економских веза, развоја транспортних мрежа, хармонизације интеграционих процеса и слично.
Таково партнерство би поставило чврсту, економску и материјалну основу за стварање архитектуре једнаке, недељиве безбедности Евроазије од претњи и изазова које су заједничке свим државама континента, објаснио је Лавров.
Белоруско Министарство спољних послова је појаснило да је сврха конференције у Минску "искрена и инклузивна дискусија о перспективама евроазијске безбедности у контексту кризе постојећег светског поретка, хроничних војно-политичких противречности између кључних актера и готово потпуног одсуства комуникације међу њима".