Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) је скинула тајност и објавила нове детаље о Волинском масакру 1943. године – масовном убиству пољских цивила, које су ликвидирали украјински националисти.
Наиме, у послератним годинама, совјетске службе државне безбедности наставиле су да активно трагају за нацистичким ратним злочинцима и њиховим саучесницима, укључујући припаднике украјинских колаборационистичких формација кривих за бруталне злочине над цивилима на територији СССР-а коју су привремено окупирали нацисти.
Начелник Истражног одељења Комитета државне безбедности при Савету министара СССР, генерал-мајор правосуђа Александар Волков, примио је 19. децембра 1967. године документ Истражног одељења Управе КГБ Украјинске ССР за Лавовску област о резултатима истраге кривичног случаја украјинског нацисте, есесовца и припадника казнене експедиције Василија Малаженског.
Према допису, у пролеће 1940, Малаженски је отишао у нацистичку Немачку, где се придружио националистичкој организацији Украјинско национално удружење (УНО).
У лето 1942. године, по налогу ОУН, отишао је на територију Украјине, коју су привремено окупирали нацисти, где је ступио у полицијску службу.
Затим у пролеће 1943, придружио се Организацији украјинских националиста, учествовао у прикупљању одеће и хране за банде Украјинске устаничке армије (УПА).
У лето исте године придружио се бандама националистичких "мељниковаца" - ОУН, које су деловале у Волину.
Према документу, 11. јула 1943. године Малаженски је заједно са "Билијевом" бандом ОУН учествовао у нападу на села Гуров и Вигранка Глушов и Вигнанка, Иваничевски округ, Волинска област, где је живело пољско становништво.
"Наоружан пушком, Малаженски је заједно са осталима упао у села Гуров и Вигранка, где су разбојници извршили брутални масакр над цивилним становништвом, стрељајући више од 100 грађана. Разбојници су опљачкали имовину мртвих, спалили њихове фарме. Малаженски је присвојио коња из опљачкане имовине", наводи се у допису.
О Волинском масакру
За почетак Волинског покоља сматра се 9. фебруар 1943. године, када су у селу Паросља Перва у Волину (данас Сарненски округ Ровенске области Украјине) украјински националисти убили најмање 150 Пољака.
У марту-априлу 1943. им се придружило око пет хиљада украјинских дезертера из немачких помоћних полицијских јединица са седиштем у Волину. Од овог периода почиње талас напада на пољска села. Истребљење пољског становништва до јуна 1943. захватило је скоро целу територију Волина.
Тада је издата тајна директива из територијалног штаба УПА у Волину да се изврши велика акција ликвидације пољске мушке популације старости од 16 до 60 година. Кулминација Волинског покоља били су догађаји од 11. јула 1943. године, када су украјински милитанти у једном дану напали око 150 пољских села.
Само у јулу 1943. године нападнуто је најмање 530 пољских насеља и убијено 17.000 Пољака. Пољски историчари сматрају Волински покољ геноцидом и етничким чишћењем и тврде да је убијено неколико десетина хиљада људи – мушкараца, жена, стараца и деце.
Малаженски је након тога учествовао у казненим експедицијама против југословенских партизана, наводи се у документу.
Почетком 1945. Малаженски је два пута учествовао у рацијама против југословенских партизана на територији Југославије, а у пролеће 1945. године, када се легија придружила СС дивизији "Галиција", наставио је да служи у овој дивизији, која је учествовала у борбама против совјетске војске у Аустрији", наводи се у допису.