Русија
Крај западне хегемоније: Самит БРИКС-а у Казању означио почетак нове историјске епохе
Колективни запад је иритиран и фрустриран овим чињеницама. Зато је, за западне медије, најбоље прећутати овај догађај. Али, то не мења смер којим је кренула историја
Шеснаести Самит БРИКС-а у Казању било је окупљање незападних земаља, на коме се расправљало пре свега о питањима сопственог развоја, независно од Запада, па и против њега.
Иначе, Самит у Казању одржан је 80 година после конференције у Бандунгу, прве конференције Покрета несврстаних земаља.
Покрет несврстаних је имао очигледне предности, али и бројне недостатке. Већину ових земаља Запад је поново реколонизовао, углавном путем система дужничког ропства. Матрица старог колонијализма се наставила, на нешто другачији и суптилнији начин. Свега неколико земаља је избегло неоколонијалној замци, попут Кине, Кубе или Вијетнама. Нажалост, не и Југославије.
Како каже амерички економиста Мајкл Хадсон, земље трећег света, како су се, у то време, називале земље Глобалног југа, "једноставно нису биле способне да наметну другачији светски поредак, јер их није било довољно". Осим тога, њихове економије су већином служиле као извор јефтиних ресурса за западне економије.
Међутим, данас имамо другачију слику. "Сада у БРИКС-у има довољно снажних земаља, предвођених Кином и Русијом, које могу да омогуће економску самодовољност и помогну некадашњем трећем свету да постане истински независан од Запада", додаје Хадсон.
Магија Казања
Како је, за сајт "Њу истерн аутлук", Самит у Казању оценио афрички геополитичар Мухамед Ламине Каба са Панафричког универзитета: "Тешко је преценити значај овог скупа. Алијанса земаља БРИКС-а – моћне коалиције која уједињује Бразил, Русију, Индију, Кину и Јужну Африку – бори се за мултиполарни свет, у коме се прихвата различитост, што Запад упорно негира. Заправо, Запад престаје да буде 'господар света' што отвара нову еру сарадње и мултиполарности. Магија Казања је дефинитивно променила ситуацију."
У чему се састоји "магија Казања"? Одржан од 22. до 24. октобра 2024, Самит у Казању окупио је земље које су одлучне да оспоре западну хегемонију. Оне сада успостављају истински нови светски поредак. Осим тога, додаје Каба, на Самиту је изнесен низ "великих иницијатива, као што је руски предлог за стварање парламента БРИКС-а, како би се ојачао политички утицај овог економског савеза, а разматрано је и стварање заједничке валуте БРИКС-а, како би се смањила зависност од америчког долара и успоставила праведнија глобална економија".
Овај самит је, закључује Каба, "означио појаву мултиполарног света, који почива на сарадњи и успоставља нову развојну парадигму, кроз мрежу економске солидарности". После овог Самита, започиње "нова историјска ера, у којој земље Глобалног југа преузимају судбину у своје руке и редефинишу своју будућност на глобалној сцени".
Лабораторија будућности
У том смислу, како примећује бразилски аналитичар Пепе Ескобар, Русија није могла да изабере бољу позорницу од Казања, који је заиста мултикултуран и у коме се укрштају многи историјски вектори: "Југозападни руски град Казањ, на обалама река Волге и Казањке, главни је град аутономне Републике Татарстан, познат по живој мешавини татарске и руске културе."
Казањ је и северозападна граница ширења ислама у Русији.
Казањски Кремљ, вековима стара цитадела, која је увршћена у светску баштину, "постао је глобална слика БРИКС-а 2024", додаје Ескобар, па истиче: "Минарети џамије Кул Шариф у казањском Кремљу су, заправо, добили нову, иконичну димензију, која симболизује колективни и транскултурни напор држава цивилизација у изградњи праведнијег света."
Иначе, укупно 36 делегација окупљених у Казању, од којих су 22 представљали шефови држава, плус шест међународних организација, укључујући и Уједињене нације, што говори о промени глобалне равнотеже, представљају скоро половину глобалног БДП-а. А то је, додаје Ескобар, дефинитивна потврда да је "цунами санкција које су Русији уведене од 2022, као и галама о 'изолацији Русије', једноставно нестала у вртлогу ирелевантности."
Колективни запад је иритиран и фрустриран овим чињеницама. Зато је, за западне медије, најбоље прећутати овај догађај. Али, то не мења смер којим је кренула историја. Осим тога, веома је важно, додаје овај бразилски новинар, што на овом скупу није било ниједног званичног представника групе "Пет очију" (обавештајна заједница коју чине англосаксонске земље: САД, Британија, Канада, Аустралија и Нови Зеланд).
Пред учесницима самита остаје огроман посао: како прилично детаљну Казањску декларацију, са више од 130 оперативних параграфа, преточити из речи у дела. Поједини делови односе се на питања колективне безбедности, правила међусобне трговине или геополитику. Како закључује Ескобар: "Биће то дуг, вијугав и трновит пут." Али, БРИКС је, несумњиво, већ постао "лабораторија будућности".
Архитекте наступајућег светског поретка
Вратимо се, на крају, још једном афричком геополитичару Каби, који примећује да је БРИКС изазвао прави геополитички земљотрес, упућујући "изазов без преседана западној хегемонији".
"Економска, политичка и културна доминација Запада посустаје, што доводи до нове ере мултиполарности, која редефинише правила глобалне игре", наводи Каби.
Самит у Казању, додаје он, означава истинску геополитичку револуцију, јер су се "земље БРИКС-а и њихови савезници окупили да се боре против превласти Запада".
"Самит у Казању је показао одлучност земаља БРИКС-а да обликују будућност без западних диктата", примећује Каба, "постављајући темеље за плурални свет". Геополитички пејзаж се, уосталом, већ променио. БРИКС је ослабио западну хегемонију и ојачао земље Глобалног југа.
Дакле, нова геополитичка ера се заснива на сарадњи држава цивилизација, без западне хегемоније и без обзира на разлике. И без обзира на то шта жели паразитски Запад, који се налази у очигледном опадању. Како закључује Каба: "Будућност је већ мултиполарна, а државе БРИКС-а су њени архитекти."
