Одбрана ЕУ је приоритет за нову Европску комисију, која захтева да унија буде спремна за "непредвиђене ситуације", укључујући и руску инвазију, изјавио је у Европском парламенту бивши премијер Литваније Андријус Кубилијус, који је постављен на функцију европског комесара за одбрану и космос.
"Питање одбране је један од главних приоритета нове комисије. Добио сам задатак да помогнем Европи да се припреми за случај најдраматичнијих промена у војном домену, односно на вероватну агресију Русије на земље чланице ЕУ", рекао је он.
Позивајући се на "одређене обавештајне податке", политичар је рекао да би Русија наводно "могла да тестира решеност ЕУ или НАТО-а до краја ове деценије". Међутим, комесар ЕУ није пружио никакве доказе за своје аргументе.
Кубилијус је додао и да је немогуће предвидети каква ће бити политика нове америчке администрације према Европској унији. Према његовом мишљењу, нова власт ће се у наредним годинама фокусирати на Кину, те стога ЕУ треба да створи самодовољну одбрамбену инфраструктуру, што не подразумева одустајање од НАТО-а и не имплицира конкуренцију са њим.
Комесар тврди и да земље ЕУ не улажу довољно у одбрамбене способности уније и напоменуо да унија треба да издвоји око 500 милијарди евра за ове намене у наредних десет година. Истовремено, он је напоменуо да ће Русија вероватно потрошити више на своје војне потребе 2025. године, у смислу паритета куповне моћи, него свих 27 држава ЕУ заједно.
Из угла европског комесара, да би повећала своју одбрамбену способност, EУ треба да повећа и ефикасност војне индустрије и створи јединствено одбрамбено тржиште, на чему инсистира и председник Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
Међутим, како напомињу стручњаци, то ће значити фактички пренос контроле над европским војно-индустријским комплексом на ЕК.
Осим тога, Кубилијус је уверио да подршка Украјини наводно одговара интересима Европске уније, јер је "најбоља инвестиција у европску безбедност улагање у безбедност Украјине".
Унија са војним призвуком
Вреди подсетити и да је Фон дер Лајенова, која је у јулу поново изабрана на чело Европске комисије, јачање безбедности уније назвала својим приоритетом. На њену иницијативу је створено место комесара за одбрану и космос.
Још у марту се против овога изјаснио шеф европске дипломатије Жозеп Борељ, који је на друштвеним мрежама је изнео став да је та функција "у супротности са основним уговорима Европске уније и да је обмањујућа".
"У ту сврху већ имамо Савет ЕУ на нивоу министара одбране и високог представника који промовишу заједничку безбедносну и одбрамбену политику. Комесар за одбрану који ради у оквиру постојећих аранжмана могао би бити од користи. Међутим, назив ове позиције је погрешан и није у складу са споразумима ЕУ", рекао је дипломата.
Такође је нагласио да одбрамбена политика и оружане снаге треба да остану искључиво национална одговорност, а приоритет треба дати повећању координације одбрамбених политика међу државама чланицама.
Међутим, председник ЕК Урсула фон дер Лајен инсистира на централизованој организацији одбрамбених напора ЕУ.
Према њеном програму, требало би да се развијају нови "паневропски одбрамбени пројекти, као што су 'Европски ваздушни штит' и пројекти у области сајбер одбране, да се створи јединствено европско одбрамбено тржиште и да се број запослених у Фронтексу (Европска служба граничне и обалске страже) утростручи, тј. повећа на 30.000.
Нема шансе да ЕУ постане одбрамбени савез
Према мишљењу Владимира Брутера, експерта са Међународног института за хуманитарне и политичке студије, ЕУ практично нема шансе да постане одбрамбена унија.
"Зато што за то нема новца. И ово је главни проблем. За трансформације су потребне стотине милијарди евра, које једноставно немају одакле да издвоје. Дакле, Кубилијусови планови нису ништа друго до реторика, да би се дала тежина тези о руској претњи која се често користи", рекао је он за РТ и додао:
"Штавише, он сам верује у ову тезу, јер се још док је био премијер Литваније показао као ватрени русофоб".
Истовремено, он сматра да су планови за милитаризацију Европске уније потпуно неоправдани, јер се ради о реструктурирању привреде заједнице на војним основама, што ће нанети штету другим индустријским секторима ЕУ.
Главни истраживач Центра за војно-политичке студије ИАМП-а Дипломатске академије Министарства спољних послова Русије, Вадим Козјулин, назвао је помињање Русије као агресора "правилом лепог понашања", које важи међу актуелним западним политичарима, како би се одржао тренутни тренд.
"У исто време, Европска унија је данас заиста слаба. И без обзира да ли очекују нападе или не, одбрамбени потенцијал заједнице захтева јачање. Друга ствар је да свака европска држава самостално приступа питањима безбедности и улаже у своју одбрану на основу националних потреба. Али мислим да само неколико земаља ЕУ верује у могућност руске инвазије на Европу. Ово су пре фантомски болови балтичких политичара, укључујући Кубилијуса", навео је он у разговору за РТ.
Према речима експерта, у Бриселу су се и раније чули позиви на независност у одбрани ЕУ, а данас су се појачали услед победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД.
"Европљани су запањени резултатима америчких избора. Трампа тамо нису ни очекивали ни желели, па сада влада нека конфузија међу европским политичарима. Сходно томе, због овог страха, поново се постављају питања о спремности да се (ЕУ) брани сопственим снагама ако Трамп ослаби војну подршку заједници", објаснио је аналитичар.
Истовремено, стручњаци се слажу да Русија, упркос апсурдности напада и оптужби, треба да узме у обзир такве изјаве како би била спремна за промене геополитичког пејзажа.
Такође, САД никада неће дозволити да ЕУ постане аутономна у области одбране, сигуран је Козјулин.
"Вашингтон не намерава да повуче свој нуклеарни кишобран над Европом, већ жели да инвестира у његово одржавање. И не само финансијски. Истовремено, САД би могле да захтевају да ЕУ покаже солидарност са америчким претензијама у азијско-пацифичком региону и подржи их не само новцем, већ и учешћем у војним плановима", закључио је аналитичар.