Да бисмо разумели значај и домет 16. Самита БРИКС-а, одржаног од 22. до 24. октобра у Казању, довољно је да погледамо реакције западних медија, који су на овај догађај најпре реаговали "громогласним ћутањем", а затим невиђеним бесом.
На пример, за немачки "Билд", поменути догађај био је "самит ништарија". "Билд" није пропустио да каже да је присуство генералног секретара УН Антонија Гутереша, који је у Казању позвао на мир у Појасу Газе, Украјини и Судану, било "срамно".
Откада је "срамно" позивати на мир уместо хушкати на рат, као што то чини Запад?
И украјинско Министарство спољних послова осудило је одлуку генералног секретара да присуствује Самиту и додало да "Гутереш штети угледу УН". О каквом "угледу УН" је овде уопште реч?
Шта је Гутереш урадио у Казању, осим што је позвао на мир?
"Имао сам прилику да посетим казањски Кремљ, то је дивно светско чудо. Верујем да су сви самити, на којима се земље уједињују, од пресудног значаја, јер помажу да решимо глобалне проблеме", рекао је Гутереш, пренела је "Некста".
Крај англосаксонске доминације
Међутим, постоје и другачији медији на Западу, који много реалније оцењују домет и значај Самита БРИКС-а.
"У Казању се променио поредак света", констатовао је на сајту "Волтернет" француски публициста Тијери Мејсан, и додао да је Самит БРИКС-а у Казању "означио крај светске доминације Г7" (групе "најбогатијих земаља Запада"), односно "крај доминације Англосаксонаца".
После Самита БРИКС-а, према његовим речима, "англосаксонска правила, која су до сада уређивала међународне односе, биће замењена обавезама које ће од сада сви морати да поштују".
Овај догађај, тврди Мејсан, представља "кулминацију стратегије коју су 2009. године покренули председници Русије, Кине, Индије и Бразила", а она омогућава развој сваке земље, без англосаксонске хегемоније, а то значи "оспоравање империјализма Г7" и жељу да "свет пође другачијим путем, мимо оног који су прописали Англосаксонци".
Или, како је у интервјуу поводом Самита у Казању нагласио председник Русије Владимир Путин, позивајући се на речи индијског премијера Нарендре Модија: "БРИКС није антизападна, већ незападна организација". Другим речима, само о Западу зависи како ће се одредити према БРИКС-у, који је већ постао реалност савременог света.
Како поводом Самита БРИКС-а примећује немачки аналитичар Константин фон Хофмајстер за РТ интернешенел: "Ера европоцентризма, када су империјалистичке снаге прогласиле своју 'мисију' да намећу диктате земљама у развоју, коначно је завршена."
Фон Хофмајстер истиче да недавни Самит БРИКС-а у Казању представља моћан симбол промене глобалне динамике, "доводећи у питање дугогодишњу доминацију Запада".
БРИКС одбацује расизам и културну тиранију
Западна премоћ, наставља овај аутор, испољавала се као "комплекс супериорности, што значи отворено расистички став, али се БРИКС позиционира као истинска алтернатива том систему".
Одбацујући западне моделе, као једини пут ка напретку, земље БРИКС-а се залажу за мултиполарни свет у коме ће разне цивилизације, свака са својим нормама и вредностима, независно да напредују.
У Казању, БРИКС се представио не само као економски конзорцијум, већ је затражио да се поштују све цивилизације, супротстављајући се западним наративима, који су дуго са висине гледали на незападна друштва.
Ера премоћи Запада је окончана, надамо се, једном заувек. БРИКС је одбио да следи идеологије које промовишу расизам и културну тиранију и позвао на афирмацију културног плурализма, одбацујући универзалистичке парадигме.
У наставку, Фон Хофмајстер се осврће и на песму енглеског аутора Радјарда Киплинга "Терет белог човека". Киплинг се у овој песми позива на "моралну обавезу" западних држава да "цивилизују" такозване дивљаке. То је, у ствари, прави манифест "белог супрематизма", којом је Киплинг покушао да оправда империјална освајања Запада.
Данас су методе контроле прешле са директне колонијалне владавине на софистициранија средства, такозвани неоколонијализам, али основна претпоставка остала је иста.
"Западни либерализам, уместо отворене доминације, сада се заснива на такозваној мекој моћи: медијима, 'културном извозу', 'међународном правилима', економским полугама утицаја и на војним интервенцијама. Ипак, испод ове модерне маске крије се исто уверење, које је омогућило колонијалну експанзију: уверење да је западна цивилизација, са својим моралним и политичким постулатима, супериорна, и да треба да се наметне 'непросвећеном', незападном свету", закључује Фон Хофмајстер.
А то је управо она идеологија коју одбацује БРИКС.
Лажни наративи западних медија
Изненађујуће је, за почетак, што неки од западних медија признају да Запад "није успео да изолује Путина". Међутим, када на Западу кажу "Путин", они мисле на Русију.
"Супротно ономе што су мејнстрим медији раније пропагирали, Самит у Казању показао је да руски председник Путин предводи глобалну већину. Изненађује то што је већина западних медија ово коначно и признала, примећује геополитичар Рикардо Мартинс на сајту "Њу истерн аутлук".
Како наставља Мартинс, Самит БРИКС-а у Казању оваква констатације, да Русија није изолована могле су се чути и на Си-Ен-Ену, Франсу 24, Би-Би-Сију, "Политику", "Гардијану", "Блумбергу", "Форин аферсу" и "Цајту".
Русија је угостила више од 30 светских лидера, а присуство генералног секретара УН показало је да је "изолација Путина/Русије лажни наратив".
Уосталом, то су већ показала и претходна окупљања, попут Самита Русија–Африка, са 50 шефова држава и влада, Економског форума у Санкт Петербургу и Источног економског форума у Владивостоку. Како закључује овај аутор, ови скупови показали су да је "прича о изолацији Путина била лажни наратив, који су пропагирали западни медији".
"Блумберг" је, на пример, објавио текст под насловом "Путин је као домаћин лидерима БРИКС-а показао да је далеко од изолације". То је требало и раније да схвате, будући да већина земаља није прихватила увођење санкција Русији.
"Гардијан" је објавио текст под насловом "Путин се враћа на светску сцену угостивши 36 лидера на самиту БРИКС-а у Русији". "Гардијан" признаје да Русија није "међународни парија, већ кључни члан веома динамичне групе, која ће обликовати будућност међународног поретка".
Русија се, дакле, вратила. Да ли је уопште некуд и отишла?
Путин током обраћања на седници Међународног дискусионог клуба "Валдај", који је одржан од 4. до 7. новембра у Сочију истакао: "Русија никад неће бити потчињена, а Запад то мора да схвати. Стратешки интереси украјинског марионетског режима нису интереси глобалног добра. У новом светском поретку неће бити места за хегемонију."
Русија се вратила, а то је огромно изненађење за западне медије. Са њом ће неко у САД, једном, морати да преговара, али, очигледно, под руским условима.