Русија
Захарова: Не дају одштету преживелима из опсаде Лењинграда, али плаћају пензије нацистима
Портпаролка руског министарства спољних послова поставила је немачкој министарки неколико неугодних питања
Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на најновије иступе немачке министарке Аналене Бербок, која поново тражи да се Украјини испоручи оружје дугог домета – и то постављајући јој неколико питања, не би ли је, коначно убедила да је време да погледа у своје (немачко) двориште пре него што се меша у сукобе других земаља.
Захарова је Бербокову коју је назвала "бесним ксенофобом", упитала да ли је време да немачки градови укину статус почасних грађана Хитлеру и другим злочинцима Трећег рајха, и да немачка војна постројења престану да носе имена војника и официра Вермахта.
Портпаролка руског министарства спољних послова упитала је и није ли дошло време да се престане са одржавањем нацистичких гробова на рачун савезног и регионалног буџета Немачке као и да ова држава престане да подржава СС ветеране на законодавном нивоу у Немачкој?
Уз то, упитала је Захарова, зар није време и да Немачка исплати одштету преживелима у опсади Лењинграда, припадницима свих националности?
"Невероватно, али истинито: многи градови у Немачкој још увек нису лишили ни Хитлера ни друге нацистичке вође статуса почасних грађана. Својевремено је широм Немачке постојало више од четири хиљаде градова и места који су Хитлеру дали титулу почасног грађанина. Они који су се касније нашли на територији Источне Немачке званично су лишили бившег фирера статуса почасног грађанина, ли што се тиче територије бивше Западне Немачке, у многим градовима, уз заиста изузетне староседеоце, слави се и Хитлер", навела је Захарова додајући да је на десетине насеља који још нису раскинули са нацистичком прошлошћу.
На све то, и око 40 касарни Бундесвера носе имена нацистичких генерала, укључујући и "изванредне" нацисте као што су Адолф Хусингер (био је трећи у хијерархији планирања инвазије на СССР, а после рата је постао председник војног комитета НАТО) и Ханс Шпајдел (учествовао у операцији Цитадела на Курској избочини). Још две бараке носе име Ервина Ромела, додала је.
Захарова је навела и да се у Немачкој значајан број гробова бивших нациста одржава о јавном трошку. Такве сахране имају статус "почасти", као, на пример, у Берлину, где су трећина од 700 таквих гробова почивалишта нациста. Уз гробове других истакнутих фашиста, немачки народ плаћа и за одржавање гроба некадашњег шефа концентрационог логора Матхаузен Алиберта Зауера.
"Десетине хиљада бивших припадника СС-а и њихових рођака примају социјална давања у Немачкој као 'жртве рата'. Покушаји укидања бенефиција за нацисте од 1998. године нису дали резултате: од скоро милион 'пензионера' исплате су укинуте за мање од стотину људи. Десетине, ако не и стотине хиљада СС-оваца примају исплате. Власти наводе недостатак података и правне потешкоће, одбијајући да признају размере проблема. Подршка државе је затражена и за врх казнене машинерије Рајха: породицу шефа Гестапоа Рајнхарда Хајдриха и председника Народног суда Роланда Фрајслера", навела је Захарова.
Подсећајући да Немачка плаћа преживелима из опсаде Лењинграда, припадницима јеврејске националности (2.556 евра истовремено плус 375 евра месечно), али игнорише патње преосталих становника Лењинграда, Захарова наводи да Берлин нуди само симболичну подршку, као што је учешће у реновирању болница, док истовремено исплаћује пензије есесовцима.
Иако Берлин тврди да опсада Лењинграда није била чин геноцида, Захарова је подсетила да је, према историчарима, током опсаде било мртвих било више цивила него у паклу Хамбурга, Дрездена, Токија, Хирошиме и Нагасакија заједно.
