Сједињеним Државама ни Европској унији неће поћи за руком да из Африке потисну "малигни руски и кинески утицај", нити да спрече сарадњу Африке и Русије. Афричким државама Русија нуди пре свега сарадњу у сферама одбране и безбедности, док Кина то чини првенствено на економском плану, обезбеђујући инвестиције и већ деценијама градећи афричку инфраструктуру.
Од ове сарадње имају користи сви – и Африка и Русија и Кина. А то је управо што је Африци недостајало још од периода западног колонијализма, који је започео пре неких 500 година, када је "црни континент" постао синоним за глад и сиромаштво.
Данас је Запад одустао од бруталног колонијализма и прешао на нешто суптилније методе неоколонијализма, којим, путем "дужничке замке", покушава да корумпира афричке елите, како би Африку потчинио западним интересима.
Интерес Колективног запада у Африци је крајње једноставан: стварање стања трајног хаоса, који треба да омогући ефикасну западну контролу и јефтину, готово бесплатну експлоатацију богатих афричких ресурса.
Отуда исламистички покрети и милиције, против којих се западне силе, наводно, боре. Заправо, исламисти су неопходни Западу. У томе предњаче САД и Француска.
Време велике конфузије за Запад
Сада је коначно, како примећује Михаил Гамандиј Јегоров на сајту "Њу истерн аутлук", дошао тренутак да Африка зада одлучујући ударац: "Данас је, више него икад, дошло време да се зада коначни ударац западним режима на афричком континенту."
То је најважније порука коју упућују присталице панафричких вредности и мултиполарног света, додаје Јегоров.
За присталице ЕУ и нацисте Степана Бандере из Украјине, примећује Јегоров, победа Трампа у САД је догађај после кога не знају шта да раде, због чега су га дочекали са сузама, али за присталице мултиполарног света, ово је прилика да коначно протерају западне силе из Африке.
Многи се још сећају презира који је, током првог мандата, Трамп показивао према Глобалном југу и према "ус*** рупама Трећег света". Уосталом, Трамп није показивао никакво интересовање за афричке земље. То је био посао америчких тајних служби: да сузбијају утицај Русије и Кине и да обезбеђују приступ САД богатим ресурсима овог континента. Уосталом, није превише битно ко је председник Америке. То је, једноставно, начин на који функционише америчка "дубока држава".
"Међутим, без обзира на приступ америчке администрације Африци, САД више не могу да се такмиче са руско-кинеском осовином", додаје Јегоров.
Африка је данас у политичком смислу најдинамичнији континент, каже за РТ Балкан аналитичар из Хрватске Небојша Бабић.
"Што се тиче поделе утицаја, за сада је Русија присутна војно, а Кина економски. Кинези и Руси су присутни на различите начине, али им се интереси подударају и ту нема сукоба. Како је једном нагласио Лавров: 'То није сукоб, већ здраво и конструктивно супарништво'", истиче Бабић.
Међутим, како констатују афрички експерти за геополитику, сада је наступило време велике конфузије за Европску унију, а то представља идеалан моменат за задавање коначног ударца европским колонијалним силама, после кога више неће моћи да се опораве, поготово ако имамо у виду све слабије позиције европских сила у Африци.
У ствари, овај процес је започео већ раније, са државним ударима у афричком Сахелу. Како је својевремено известио британски "Економист", односи Запада и земаља Сахела су вероватно достигли најнижи ниво када је у мају Нигер наложио САД да повуку своје снаге и протерао француске снаге за такозвану борбу против тероризма и позивао руске војне саветнике.
Појава новог геополитичког пола моћи који се супротставља западној хегемонији
Потврда за јачање ових веза је и чињеница да је од 9. до 10. новембра ове године, у граду Сочију, Русија била домаћин прве министарске конференције Форума за партнерство Русије и Африке.
На министарској конференцији су се окупили бројни министри афричких земаља, представници Афричке уније и експерти који заговарају панафриканизам, како би се договорили о новим партнерствима у политичкој, економској и културној сфери. Разговори су се фокусирали на трговину, инвестиције, научну и образовну сарадњу, са посебним фокусом на јачање веза БРИКС-а и Африке.
Како је, тим поводом приметио геополитичар Мухамед Ламине Каба са Панафричког универзитета, у време када се обликује нови мултиполарни свет, Русија и Африка обнављају стратешку сарадњу, која је зачета још у доба Совјетског Савеза: "Овај савез Африке и Русије, који обухвата широки спектар питања, од енергетике до геополитике, поново ће исцртати мапу глобалне моћи."
Док се стара глобална равнотежа руши, два гиганта, Русија и Африка, удружују снаге како би обликовали будућност, додао је Каба. Министарска конференција Русије и Африке у Сочију означава "појаву новог геополитичког пола моћи, који редефинише глобалну равнотежу и изазива западну хегемонију", подвлачи Каба.
Такође, Африка представља нови стратешки економски хоризонт за Русију, који нуди велике могућности за сарадњу у кључним секторима, као што су енергетика, образовање, природни ресурси и инфраструктура. Како примећује афрички геополитичар: "Ово обострано корисно партнерство утире пут ка мултиполарном свету, где се силе и региони у развоју боре за праведнији међународни систем."
"Руско-афричко партнерство је феномен који обећава да ће срушити империјалистички поредак и отворити врата мултиполарном свету", закључује Каба. Али, ово партнерство се и даље суочава са субверзивним маневрима Запада, који одбија да прихвати пораз на "глобалној шаховској табли".
Како сматра амерички политиколог Фил Батлер, сарадња Русије и Африке стеже економску омчу око врата Европе: "Лидери ЕУ ће ускоро морати да одлуче да ли ће остати вазали америчке хегемоније, које се налази у опадању, или ће променити свој однос према Африци и Русији."
На недавном Самиту у Сочију, руски министар спољних послова Сергеј Лавров пренео је речи Путина о "потпуној подршци" Русије Африци, укључујући борбу против тероризма и екстремизма. Многе афричке владе су последњих година прекинуле односе са западним силама и одлучиле се за партнерство са Русијом и Кином и другим земљама БРИКС-а.
У Африци се данас одвија нова револуција: друга етапа борбе афричких земаља за ослобођење од (нео)колонијалног јарма, кога су им наметнуле западне силе.