Русија
Митрополит Антоније, шеф дипломатије руске цркве: Не мари за санкције, у Србији као код куће
Шеф Одељења за спољне црквене везе Руске православне цркве, митрополит Антоније, дугогодишњи је сарадник патријарха московског и све Русије Кирила, а у Србији је боравио неколико пута
Две сестринске цркве везују најтоплији односи, оценио је недавно у Београду митрополит волоколамски Антоније (Севрјук), шеф Одељења за спољне црквене везе Руске православне цркве говорећи о односима Српске и Руске православне цркве.
Високи црквени званичник РПЦ у Београд је допутовао 15. новембра на обележавање стогодишњице од оснивања Храма Свете Тројице Подворја Руске православне цркве у Београду. Осим састанка са патријархом српским Порфиријем, митрополит Антоније састао се и са државним врхом Србије и Републике Српске: председницима Александром Вучићем и Милорадом Додиком.
По функцији коју обавља у Московској патријаршији, митрополит волоколамски је, лаички речено, шеф дипломатије Руске православне цркве и незванично десна рука патријарха московског и све Русије. Ради се, свакако, о једној од највиших позиција у Руској православној цркви.
Митрополит Антоније на чело Одељења за спољне црквене везе дошао је у јуну 2022. и на том месту је заменио митрополита Илариона (Алфејева) који је 13 година обављао ову дужност.
Како се може видети у његовој званичној биографији на сајту Одељења за спољне црквене везе, митрополит Антоније дугогодишњи је сарадник патријарха московског и све Русије Кирила.
Од октобра 2007. обављао је дужност помоћника председавајућег Одељења за спољне црквене везе митрополита смоленског и калињинградског Кирила (данас руског патријарха), а у фебруару 2009, када је митрополит Кирил дошао на чело Руске православне цркве, био је његов лични секретар.
За "шефа дипломатије" РПЦ одабран је са места митрополита корсунског, а у то време обављао је и дужност егзарха Западне Европе и шефа Одељења Московске патријаршије за заграничне епархије.
По природи функције коју обавља, митрополит Антоније, чини се, више је на путу него у Москви, а само два дана пре доласка у Београд, био је у посети Јерусалиму где се састао са патријархом јерусалимским Теофилом Трећим. У марту прошле године, састао се са поглаваром Римокатоличке цркве папом Франциском у Риму када су разменили васкршње поздраве и честитке, а годину дана пре тога, у септембру 2022. предводио је руску делегацију на заседању Светског савета цркава.
У јануару 2023. говорио је пред Саветом безбедности Уједињених нација о тешком положају Украјинске православне цркве у Украјини, њеном прогону, упадима украјинских безбедносних служби у цркве и манастире под лажним оптужбама, отимању храмова и прогону свештеника и верника.
Такође, ово није његова прва посета Србији. Боравио је у нашој земљи у новембру 2022. када је са патријархом Порфиријем освештао крстове за куполе и мозаик изнад улаза у храм Свете Тројице при Подворју Московске патријаршије у Београду. Епархију сремску, фрушкогорске манастире и чувену Карловачку богословију обилазио је у марту 2023.
"Иако се моја отаџбина налази стотинама километара далеко одавде, овде се осећам као код куће. Осећај је такав захваљујући вашим добрим срцима, али пре свега зато што нас обједињује јединствена православна вера, а између наших народа и Цркава постоје посебни историјски добри односи", рекао је тада митрополит Антоније.
Фрушкогорске монахе и монахиње замолио је да се моле за Русију и руску цркву.
"А ми се увек молимо за Србију и за њен братски народ", додао је руски великодостојник.
У једном од првих интервјуа по доласку на место шефа Одељења за спољне црквене везе говорио је о томе да је црквено јединство озбиљно угрожено.
"Покушавају да нам наметну нови поредак постојања цркве, рушећи претходни по коме је црква живела вековима. Покушавају да нам наметну еклисиологију која је туђа православљу. Данас живимо у веома тешким геополитичким условима који нас, можда, не дотичу директно, али пошто је црква саставни део друштва, наравно да се они тичу и нас на овај или онај начин", рекао је тада митрополит Антоније.
Исте 2022. године, само у октобру говорећи за телевизију "Русија 24" истакао је да је уверен да не постоји претња од међународне изолације Руске православне цркве, осврћући се на покушаје неких непријатељских земаља да ограниче деловање руске цркве у иностранству.
Спремност РПЦ да скрене пажњу на прогон цркве у Украјини поновио је и ове године у интервјуу о Васкрсу за РИА Новости. Помињући да нису све православне цркве прихватиле "диктат" Фанара нити признале расколничку организацију "Православну цркву Украјине", којој је васељенски патријарх дао Томос о аутокефалности, као пример навео је Српску православну цркву.
"Недавно је у Москви боравио Његова светост патријарх српски Порфирије. Он је на челу Српске православне цркве, која има независна мишљења о многим питањима која се тичу данашњег православног света. Током братског разговора са Његовом светошћу патријархом Кирилом, откривено је потпуно једнодушје по кључним питањима међуправославних односа", изјавио је руски великодостојник.
У овом разговору, осврнуо се и на чињеницу да му је Украјина увела санкције.
"Када сам прочитао одговарајући указ Зеленског, чак сам помислио да је то нека шала. Конкретно, санкције подразумевају заплену банковних рачуна у Украјини, што никада нисам имао. Међу онима против којих је Зеленски увео санкције има много достојних и поштованих људи, са задовољством сам међу њима. И уопште, ову одлуку сматрам знаком високог уважавања за рад Одељења за спољне црквене везе", истакао је тада митрополит волоколамски Антоније.
