Лавров: Употреба ракета АТАЦМС показује да САД желе ескалацију
Чињеница да су Оружане снаге Украјине током напада на Брјанску област користиле ракете АТАЦМС представља сигнал да САД желе ескалацију сукоба, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров на конференицији за медије у Рио де Жанеиру.
Према његовим речима, напади на Брјанску област ракетама АТАЦМС без помоћи Американаца би били немогући.
Позвао је на речи руског председника Владимира Путина који је то више пута детаљно објаснио и који је упозорио у ком правцу ће се мењати позиција Русије уколико Украјина заиста употреби оружје дугог домета западне производње.
Лавров је објаснио да није реч о "дозволи Украјини да користи оружје дугог домета", већ су САД објавиле да ће оне од сада наносити ударе до 300 километара у дубину територије РФ.
Шеф руске дипломатије је упозорио да ће Москва реаговати на одговарајућ начин.
Како је нагласио, још увек нема званичне потврде о одлуци САД да дозволе Украјини ударе дубоко на територију Руске Федерације, информација долази из медија.
"Не могу ништа да потврдим, сви пишу да је одлука ступила на снагу, чак је и (високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеф) Борељ потврдио да је званична. Европљании су такође причали о томе и одлучили да ће свако за себе да дефинише да ли ће дати такву дозволу Укрјаини или неће", рекао је он.
"Како могу да знам да ли је оно што је штампао 'Њујорк тајмс' истина или покушај да испипају терен. Не знам", рекао је Лавров, наводећи да је сигурно да Вашингтон жели ескалацију.
Руски министар није желео да разјашњава детаље, већ је упутио на нову нукеларну нуклеарну доктрину Руске Федерације и нагласио да се нада да ће је западне земље прочитати у целини, а не половично како то раде са Повељом УН.
Коментаришући изјаву немачког канцелара Олафа Шолца који је потврдио да Берлин неће Кијеву послати "таурус" ракете, Лавров је нагласио да је такав став одговоран.
Наиме, немачки канцелар је изјавио да Немачка неће слати Украјини крстареће ракете дугог домета "таурус" јер би то, како је навео, значило "директно укључивање Немачке у рат".
Подсетимо, председник Русије Владимир Путин је недавно објаснио да се не ради о ни о каквој дозволи за употребу оружја великог домета колико о томе да Украјинци не могу да га користе самостално, без директног мешања западног војног особља.
"Није реч о дозволи или забрани за кијевски режим да изводи нападе на руску територију. Они и тако нападају (руску територију) уз помоћ беспилотних летелица и других средстава. Али, када се ради о коришћењу далекометног оружја високе прецизности које се производи на Западу – то је скроз друга прича. Ради се о томе да, као што сам већ говорио – а то ће потврдити било какви стручњаци и код нас и на Западу – украјинска армија није у стању, она не може да изводи нападе савременим далекометним системима високе прецизности западне производње. То је могуће само уз помоћ коришћења обавештајних података добијених путем сателита, а њима Украјина не расположе", објаснио је Путин.
Зашто су се Лавров и Макрон руковали
На питање новинара да ли је пружена рука француског лидера Емануела Макрон и руковање са Лавровом политичка игра, руски министар је објаснио да је нормално да се представници одређених земаља, ако се познају, рукују на мултилатералним догађајима.
"Ако се људи познају, макар и државе које ти људи представљају имају одређене противречности, нормално је да се приликом сусрета поздраве", објаснио је Лавров.
Оно што није нормално, наставио је, јесте понашање појединих западних политичара који одбијају да се поздраве са представинима Русије на сличним званичним догађајима.
Подсетио је тада на прошлогодишњи Самит у Индији и ситуацију када је ушао у салу где су се дипломате окупљале.
"Угледао сам двојицу афричких лидера који су стајали са (председником Европског савета Шарлом) Мишелом. Пошто сам познавао афричке колеге, пришао сам да се поздравим им и из поштовања пружио руку и Мишелу. Он је скочио као попарен и удаљио се. То је одраз његовог васпитања", рекао је Лавров.
С друге стране, додао је Лавров, то што Француска обучава украјинске војнике указује на директну умешаност Париза у сукоб.
"Макрон је, и вербално и у пракси, један од најватренијих присталица 'рата до победе' над Русијом, све до 'стратешког пораза' Москве. Обука украјинских војника се у Француској већ приводи крају, припремају читаву једну јуришну бригаду. То јест, директно учествују у сукобу", рекао је Лавров.
Притом, наставио је, Французи сада расправљају о слању ракета СКАЛП, које су идентичне британској "сторм шедоу".
Запад није успео да истакне украјински конфликт у Рио де Жанеиру
Говрећи о самиту, Лавров је рекао да је Запад покушао да "украјинизује" агенду догађаја, али су друге земље инсистирале да се у завршну декларацију унесу и други сукоби, пре свега конфликт на Блиском истоку.
Трагична судбина Палестинаца је умногоме резултат деловања Вашингтона и његових савезника, нагласио је Лавров.
Русија је сагласна са тачком која се односи на важност решења украјинске кризе, а која се налази у завршној декларацији, додао је Лавров.
Документ је прилично комплексан, али у складу је са реалношћу, а централни задатак му је изградња међународних односа заснованих на мултилатерализму, плурализму и уклањању свих врста неједнакости, рекао је Лавров.
Шеф руске дипломатије је резултате самита оценио као позитивне.