Како Русија убрзава своје активности на Арктику, НАТО постаје све нервознији, јер је Москва у последњих 17 година отворила на десетине арктичких војних база из совјетског периода.
Откако је Кремљ започео специјалну војну операцију у Украјини, мења се и геополитичка и војна ситуација у овој области, јер како пише амерички портал "Оилпрајс", када Шведска и Финска уђу у НАТО, седам од осам чланица Арктичког савета биће и чланице ове алијансе.
Али, Северноатлантски савез брине и јер је Владимир Путин летос потписао декрет "О одобравању поморске доктрине Руске Федерације" у коме се обавезао да ће арктичке воде штитити "свим средствима".
Смањењу НАТО нервозе не доприноси ни то што су кинески и руски ратни бродови у септембру извели заједничку вежбу у Беринговом мору.
Зато "Ојлпрајс" Арктик види као нови фронт у текућим великим геополитичким превратима у Евроазији и саветује НАТО-у да развије снажнији и јединственији приступ како би се супротставио руској активности у овом делу света.
Алијанса међутим, прилично каска за "руским медведом" који се раскомотио на Арктику и то не само по питању доминације војног присуству, већ и о спремности и вештини Москве да тај простор искористи у комерцијалне сврхе.
Кремљ је недавно најавио да следеће године намерава да појача поморски транспорт терета дуж "Северне морске руте" коју је руски премијер Михаил Мишустин назвао једним од "кључних приоритета" руске владе. Влада је за њен развој до 2035. године одобрила и готово 29 милијарди долара.
Тај морски пут се иначе протеже на 5.600 километара од Мурманска до Владивостока дуж руске арктичке и пацифичке обале, а његова главна стратешка комерцијална предност за руске трговце јесте то што потпуности пролази кроз руске унутрашње воде, у којима нема страног уплитања, као на пример у Турским мореузима.
Северни пут иначе ће моћи да користе и страни бродови, ако затраже дозволу 90 дана раније. Тренутно због санкција уведених Русији и нема неке гужве на овој траси.