Резолуција Парламентарне скупштине НАТО-а, којом се позива да Украјина буде снабдевена ракетама средњег домета – дефинисаних сада неважећим Споразумом о нуклеарним снагама средњег домета (ИНФ споразум), према коме имају домет између 1.000 и 5.500 километара – представља значајан развој догађаја, али не и коначну одлуку блока или било које националне владе, сматра Иља Крамник, војни експерт из Руског савета за међународне послове и истраживач на Институту за светску економију и међународне односе.
"Ако се донесе таква одлука, опције за пружање пројектила ове врсте Украјини остају ограничене. Једини лако доступни ракетни систем средњег домета на Западу је 'томахавк' америчке производње, оружје које је већ коришћено у разним глобалним сукобима", наводи он.
Према његовим речима, једини лансери базирани на копну, који могу да користе ове ракете су Мк 70 и МРЦ (Mid-Range Capability) "тајфун", оба заснована на бродском вертикалном лансеру Мк 41, који имају мање оперативне разлике.
"Али, да ли ће ови системи бити пребачени у Украјину? Вероватни циљ америчке Бајденове администрације треба пажљиво размотрити. Циљ не може бити одлучно окончање рата у Украјини, јер постојећа залиха 'томахавка' није довољна за постизање тог циља", пише Крамник и додаје:
"Чак и уз потенцијално пребацивање неколико десетина 'томахавка' Кијеву, таква акција би довела до значајне ескалације, што би вероватно изазвало снажан одговор Русије — који би вероватно довео САД и НАТО у директну конфронтацију са Москвом, посебно имајући у виду неизбежно учешће америчког војног особља у распоређивању овог оружја."
Неки стручњаци спекулишу да је овај потез део шире стратегије Бајденове администрације да "компликује ствари што је више могуће" у настојању да било какве будуће мировне преговоре – посебно оне под потенцијалном Трамповом администрацијом – учини тежим за спровођење, оцењује руски експерт.
"Као алтернативу, Вашингтон би могао да размотри да обезбеђивање ракета са које се лансирају из ваздуха – ЈАССМ-ЕР, које имају домет од око 1.000 километара и могу да се закаче на борбене авионе Ф-16. Међутим, и ово би мало допринело промени тока сукоба. Број доступних ЈАССМ-ЕР би био сувише мали да би довео до украјинске победе, а њихова употреба би поново ризиковала ескалацију сукоба, са непредвидивим последицама. Штавише, такав трансфер би био немогућ без континуиране подршке америчких техничара", истиче он.
Руски војни експерт се пита и да ли лидери НАТО-а уопште разумеју какве ризике носе такви потези.
"Сигурно разумеју. Зашто онда инсистирати на таквој резолуцији? Парламентарна скупштина НАТО-а, иако утицајна, један је од најмање моћних огранака Алијансе. Без обзира на то, чини се да њене акције следе шири правац који је поставило руководство НАТО-а, често без разматрања пуне тежине стратешких последица", закључује Крамник.