Русија
Руски експерт за међународне односе: Колике су шансе за избијање нуклеарног рата?
Према речима Лукјанова, главни проблем је недостатак поверљиве комуникације између Русије и САД која је постојала током Хладног рата
Текући сукоб око Украјине све више постаје директна конфронтација између Русије и НАТО-а, изазивајући озбиљну забринутост због ризика од нуклеарне ескалације, сматра Фјодор Лукјанов, један од најистакнутијих руских стручњака у области међународних односа и спољне политике.
"У овој новој фази (сукоба), и Москва и водеће чланице блока имају нуклеарне капацитете, а начин на који те силе међусобно комуницирају постао је кључан. Питање је да ли се шаље довољно сигнала, да ли су црвене линије правилно обележене и да ли се одржава одвраћање", написао је Лукјанов у тексту за "Росискују газету".
Током Хладног рата, систем комуникације се постепено развијао, обезбеђујући не само војни паритет већ и међусобно разумевање. То је укључивало мешавину јавних и приватних комуникационих алата, са нагласком на дискретну политичку интеракцију и међусекторску размену између доносилаца одлука, наводи он.
Иако овај систем није био савршен, помогао је у спречавању неспоразума и управљању тензијама, оцењује руски експерт и додаје:
"Данас се ситуација променила. Поверљива комуникација, која је некада била кључни део управљања нуклеарним одвраћањем, скоро је потпуно нестала. Уместо тога, сви сигнали се дају јавно, ослањајући се на отворене изјаве и цурење информација у медијима."
Према његовом мишљењу, ова промена отежава осигуравање да се ове поруке правилно разумеју, а недостатак поверења само додатно компликује ствар. На западној страни, цурење информација и контрадикторне изјаве стварају мутну слику.
"Насупрот томе, Русија је одлучила да буде што директнија и званичнија, са циљем да избегне двосмисленост у свом ставу", рекао је Лукјанов.
Међутим, да ли је овај приступ ефикасан остаје неизвесно, истиче он и подсећа да се одвраћање се ослања на кредибилитет претњи.
"Супротстављена страна мора да верује да ће оне бити спроведене ако буде потребно. Ипак, са овим приступом који је сада у јавности, доносиоци одлука се суочавају са додатним изазовима. Јавно мњење обликује политику на начин који може ограничити маневарски простор. Сходно томе, постоји ризик да ће се лидери осећати принуђеним да реагују на своје претње, не нужно зато што то желе, већ да докажу да су кредибилни", напомиње Лукјанов.
Он истиче и да је потез којим се овај сукоб претворио у питање јавне политике, у недостатку безбедне позадинске комуникације, учинио одвраћање крхким, што је довело до тога да уместо да једноставно сигнализирају своје намере, обе стране се сада суочавају са већим притиском да делују.
"Ова динамика повећава опасност од случајне ескалације, јер се лидери могу осећати принуђеним да изврше своје претње како би задржали кредибилитет. Слом приватне дипломатије и пораст јавних претњи учинили су нуклеарну равнотежу несигурнијом него икада. Ако се развој догађаја настави да иде тренутном путањом, ризик од ескалације ће само расти, а стабилност која је некада постојала током Хладног рата може изгледати као далека успомена", закључио је руски експерт.
