Русија
Обележено 150 година од оснивања подворја Српске православне цркве у Москви
Учесници конференције су навели да је црквено јединство међусобна спона и нераскидив савез две државе, који је вековима негован, а да прича о подворју и његовој иградњи "подсећа на причу о Хиландару"
У Москви је данас одржана конференција поводом 150 година постојања подворја Српске православне цркве, раду и доприносу преминулог владике Антонија Пантелића, али и учвршћивању руско-српских дипломатских односа од 18. века до данас.
Конференцију су отвориле први саветник амбасадора Србије у Русији, Снежана Павловић и Јелена Осипова, ванредни професор Катедре за славјанистику на Православном универзитету "Свети Тихон".
Павловић је истакла духовно-дипломатски значај владике Антонија "који је својим примером, начином живота, али и црквено – научним радом оставио неизбрисив траг".
Она је навела да је "Црквено јединство међусобна спона и нераскидиви савез две државе, који је вековима негован", а да прича о подворју и његовој изградњи "подсећа на причу о Хиландару, јер је оно постојало и пре Наполеона, али у његово време је разрушено, а после њега обновљено".
"Историја се поновила, октобарски револуционари и комунисти разрушили су га, али је оно опет данас ту", навела је она.
У склопу презентације приказани су и писани документи, а односе се на и ктиторку и светитељку Ангелину Бранковић која је прва тражила помоћ од цара Василија Трећег, и тиме створила "де факто" дипломатију, која се развијала и у "де јуре".
Посебан део предавања посвећен је управо 18. веку царске Русије, која је "спречила католичко-лутеранску реформу у нашим друштвима и пружила помоћ православним Србима у Аутријској монархији" истакли су присутни историчари.
"А када је Србија стекла потпуну независност, успостављени су званични дипломатски односи. Наравно, ови односи Русије и Србије грађени су управо званичним каналима. Имали смо конзулате у градовима Србије, касније Краљевине Југославије. А преко ових конзула помоћ и подршка стигла је и Србима, укључујући и оне који су остали на територији Османског царства и Аустрије", изјавио је историчар и стручњак Поклоничког центра Московске патријаршије Игор Рижов.
Познато је да је овакав начин управљања покренула Јелисавета Петровна, ћерка Петра Великог, а после Кримског рата, Катарина Друга играла је велику улогу у заштити Балкана.
"И ако су, рецимо, ове односе на делу Србије углавном заступали српски монаси, свештеници, епископи, који су често посећивали Русију и са њима су наши велики кнезови и краљеви директно долазили у контакт. У савремено доба, наша конференција је темпирана на 150. годишњицу отварања Северског метохија и ту је, наравно, велику улогу одиграо београдски митрополит Михаило и вођа нашег славенофилског покрета'", закључио је Рижов.
Владика Антоније остаће упамћен и код Руса, као њихов ђак, али и као први архијереј чијем су погребу присуствовали патријарси обе државе.
Он је последњи епископ, рукоположен од стране Патријарха Павла, и духовник који је дошао на подворје цркве апостола Петра и Павла, затекавши га у руинираном стању. Спавао је на бетону и обнављао га уз помоћ добрих људи.
На 15. и последњем спрату здања у ком је одржана конференција, налази се православни храм у ком се обавља недељна богослужења, а у њему се налази и икона књегиње Милице Хребељановић.
