Маршал Рокосовски: За Пољаке Рус, за Русе Пољак

Константин Рокосовски био је значајни совјетски и пољски војсковођа, који је два пута, 1944. и 1945, одликован звањем Хероја Совјетског Савеза. Рокосовски се, можда, може упоредити са Жуковим. О његовој улози у Другом светском рату посебно говори чињеница да је командовао Парадом победе 24. јуна 1945, која је одржана на Црвеном тргу у Москви. Ван сваке сумње, он је један од највећих совјетских и руских команданата у Другом светском рату. Занимљиво, он је и једини маршал у историји СССР-а који је "припадао двема земљама": од 1944. је маршал Совјетског Савеза, a од 1949. и маршал Пољске.

Рокосовски је (вероватно) рођену Варшави, отац му је био Пољак. Ову чињеницу треба истицати нарочито данас, када су односи два блиска словенска народа покварени због русофобске политике коју води прозападна влада у Варшави. Заправо, Пољска не мора бити русофобска. Личност Рокосовског то белодано показује: маршал није био никакав русофоб. Једном приликом је изјавио: "За једне (Русе), ја сам Пољак, за друге (Пољаке) ја сам Рус".

"Пољак" у Монголији

Рођен је 21. децембра 1896. године, али ни то није сигурно, јер се година и дан рођења не подударају у свим документима, чак ни у изјавама писаним његовом руком. Другог августа 1914. године, 18-годишњи (према једном другом упитнику, 20-годишњи). Рокосовски се добровољно пријавио у 5. пук 5. коњичке дивизије 12. армије. Почетком априла 1915. дивизија је пребачена у Литванију. Од тада почиње његов необичан животни пут војника. За своје подвиге одликован је неколико пута, још у Руској царској армији Георгијевским крстом.

У октобру 1917. добровољно ступа у Црвену армију. У мају 1920, његов пук напредује до руско-монголске границе. Овде односи победу над бригадом којом командује "бели" генерал Резухин, из Азијске коњичке дивизије генерала барона Романа Унгерна фон Штернберга. У тој борби и сам Рокосовски је тешко рањен. Рокосовски је имао прилику да учествује у једној од последњих војних операција у Грађанском рату на руском Далеком истоку и да ратује против јединица "лудог" или "крвавог барона" Фон Штернберга, који је заузео Монголију, где је био прозван "богом рата". Фон Штернберг је убрзо стрељан у Новосибирску.

Потом Рокосовски служи у Монголији, као "инструктор у посебној монголској коњичкој дивизији" у Улан Батору. Похађа и совјетску Војну академију, која носи име Фрунзеа. У јануару 1930, први пут се укрштају путеви Рокосовског и Жукова. Показаће се да су њих двојица судбински повезани.

Када поново буду уведена војна звања у Црвеној армији (1935. године), Рокосовски ће добити звање команданта дивизије.

Жртва лажног сведочења

У августу 1937, у време "велике чистке", Рокосовски је ухапшен под оптужбом да "гаји везе са пољском и јапанском обавештајном службом", постајући, како се касније утврдило, жртвом лажног сведочења. Под истрагом је провео две и по године.

У истражном затвору је, по свему судећи, био подвргнут мучењима, ломљени су му прсти на рукама, али сам Рокосовски о томе никад није говорио. Коначно је ослобођен свих оптужби 1940, и то на захтев Тимошенка, Буђонија и Жукова, упућен лично Стаљину. Рокосовском су враћени сви чинови и сва војна одликовања. Исте године, увођењем генералских чинова у Црвеној армији, добија чин генерал-мајора.

Рокосовски је учествовао у готово свим важним и пресудним биткама Великог отаџбинском рата. Али неки догађаји заслужују да буду поменути пре него други. Једна од тих епизода одиграла се почетком јула 1941, на самом почетку рата, када је задужен да поврати положаје у Смољенској области. "Тада је добио (само) групу официра, радио станицу и два аутомобила. Остало је морао сам да набави; да заустави и потчини својој команди остатке 19, 20. и 16. армије, и да овим снагама држи рејон Јарцева."

Маршал се касније присећао: "У штабу фронта упознао сам се са доступним подацима. Чланови штаба нису били сасвим сигурни да ли њихови подаци одговарају стварности, јер није било комуникације са неким армијама, посебно са 19. и 22. За кратко време окупио се пристојан број војника. Било је међу њима пешака, артиљераца, сигналиста, митраљезаца, медицинских радника... Имали смо доста камиона на располагању, који су нам били од велике помоћи. Тако је почео процес образовања формације у региону Јарцево, која је добила званични назив `Група генерала Рокосовског`."

Сиже подсећа на причу из неког совјетског или руског ратног филма, на пример из филма "Стаљинград".

Изузетне ратне заслуге

Генерал Рокосовски учествује у свим великим биткама, попут Битке за Москву, Стаљинградске, Курске битке или операције "Багратион". Стабилизовао је одбрану Москве, започео успешну контраофанзиву код Стаљинграда, која је имала за последицу опкољавање немачких снага и заробљавање маршала Фон Паулуса.  

У Бици код Курска, Рокосовски је успео тачно да одреди главни правац напада немачких снага. Када је Стаљин тражио да се Црвена армија пређе у офанзиву, Рокосовски је тврдио супротно: да је неопходно да Црвена армија још неко време остане у дефанзиви. Било је "неопходно буквално сакрити особље и војну опрему у земљу."

Рокосовски се овде показао као "сјајан стратег и аналитичар." На основу обавештајних података, успео је да предвиди подручје главног удара, да створи дубоку одбрану и концентрише око половине своје пешадије, 60 одсто артиљерије и приближно 70 одсто тенкова.

Једно од иновативних решења Рокосовског била је и артиљеријска противприпрема, изведена 10-20 минута пре почетка немачке артиљеријске припреме. Одбрана Рокосовског се показала толико снажном и стабилном да је успео да пребаци значајан део својих резерви када је запретила опасност од продора на јужни бок Курске истурене тачке. Рокосовски није био познат само међу својим војницима. Он је постао познат и на Западу, као један од најталентованијих совјетских војсковођа. Рокосовски је, такође, био добро познат и Немцима. Као део Централног фронта, официрски 8. одвојени казнени батаљон, формиран 1942. године у близини Стаљинграда, немачка пропаганда је називала "Банда Рокосовског".

Године 1949. враћа се у Пољску, где преузима функцију министра одбране. Западна штампа већ тада интензивно ради на стварању репутације Рокосовског као "Московљанина" и "Стаљиновог гувернера". У Пољској су на маршала покушана и два атентата.

Сукоб у Пољској, између "стаљиниста" и "антистаљиниста" доводи до уклањања Рокосовског из Политибироа Централног комитета КП Пољске и из Министарства одбране. Маршал напушта Пољску, овог пута заувек. Своју имовину је поделио људима који су радили са њим.

"Друг Стаљин је за мене светац"

Од новембра 1956. до јуна 1957. Рокосовски је постао заменик министра одбране СССР-а, до октобра 1957. главни инспектор Министарства одбране СССР-а, задржавајући функцију заменика министра одбране. Од октобра 1957. до јануара 1958. године, због заоштравања ситуације на Блиском истоку, постаје командант Закавкаског војног округа.

Према речима маршала ваздухопловства Александра Голованова, Хрушчов је 1962. тражио од маршала Рокосовског да напише чланак о Стаљину у духу одлука 20. Конгреса КПСС, на којем је "раскринкан Стаљинов култ личности." Рокосовски је одговорио Хрушчову: "Никита Сергејевичу, друг Стаљин је за мене светац!" Следећег дана Хрушов га је сменио са места заменика министра одбране СССР-а.

Другом приликом, Рокосовски је, заједно са Головановим, одбио да на банкету наздрави Хрушчову. На те пријеме ни један ни други више нису позивани.

Рокосовски је умро 3. августа 1968. Тело му је кремирано. Урна се пепелом маршала узидана је у зидине Кремља.