Водећа компанија одбрамбене индустрије Руске Федерације "Ростех" саопштила је да је њена подружница "Високопрецизни комплекси" испоручила руској војсци ново серију беспосадних земаљских платформи "депеша".
У питању су мала вишенаменска роботизована возила носивости до 200 кг, која се примарно користе за допремање муниције, хране и друге опреме, на прву линију фронта, као и за евакуацију рањеника у позадину.
Овај копнени дрон има независно вешање и веома је управљив, а може да пређе релативно велику удаљеност и креће се брзинама до 30 км/ч.
По мишљењу војних експерата са којима је разговарао руски РТ, такве платформе су постале широко распрострањене током Специјалне војне операције, где су већ доказале своју релевантност.
"Возила на точковима попут 'депеше' су потребна јер је сада оперативна зона (ваздушних) дронова најмање 5-10 км, или чак 20 км. Дакле, довођење војника у опасност (тако да они сами испоручују муницију или извуку рањенике) није најбоља идеја. Ако је могуће, онда би, наравно, било боље пренети ове функције на дрон точкаш којим се управља даљински", рекао је војни стручњак Кирил Фјодоров.
Сличног мишљења је и експерт Василиј Дандикин.
"Све је почело са дроновима за чишћење мина. Добро су се показали. Тада су се појавили борбени дронови, укључујући и точкаше. Беспосадне платформе омогућавају евакуацију рањеника и испоруку муниције. На фронту су таква возила потребна за дејство у условима непријатељске ватре", поручио је Дандикин.
"Непријатељски системи за електронско ратовање су немоћни"
Подсетимо, први подаци о изради "депеше" су се појавили у јуну 2024. Оригинални дизајн користио је шасију са гусеницама, а не шасију на точковима. Ова верзија је могла да постигне брзину до 15 км/ч и да носи терет тежине 150 кг.
"Ростех" је тада напоменуо да би нови производ могао да се користи не само као транспортно средство, већ и за извршавање борбених задатака. Конкретно, компанија је тврдила да је "депеша" први земаљски ФПВ дрон камиказа на свету.
Како су тада навели, "депеша" би могао да дејствује по циљевима као што су непријатељска жива сила, утврђења попут бункера, земуница, ватрених положаја и упоришта. Поред тога, роботизовани системи се могу користити и за минирање подручја.
Захваљујући релативно малим димензијама, овај дрон се може транспортовати у пртљажнику теренског или путничког возила, а за управљање је потребна једна особа опремљена џојстиком и шлемом са уређајем за осматрање из првог лица.
Такође, у децембру прошле године дизајнери су најавили стварање модификације "депеше" која се контролише преко оптичког кабла.
"Постоје модификације које се контролишу преко радио везе, а постоје и модификације које се контролишу преко оптичких каблова – веома их је лако разликовати по присуству моталице (за кабл). Како је настала идеја да се направи модификација са контролом оптичких влакана? Пре свега, на основу потребе за побољшањем отпорности на ометање", рекли су тада конструктори за ТАСС и додали:
"Овај приступ је свакако оправдан. Радни домет платформе са оптичким каблом је исти као и платформе којом се управља путем радио везе, а то је три километра. По повратку, моталица се мења".
Како подсећају аналитичари, беспилотне летелице, односно ФПВ дроновима са оптичким кабловима већ су доказале своју високу ефикасност.
"Сада користимо борбене дронове са оптичким каблом, против којих су непријатељски системи за електронско ратовање немоћни. Принцип управљања каблом, иначе, већ је тестиран на противоклопним ракетама (нпр. систем 'фагот'). Ово је веома учинковито средство", каже Василиј Дандикин.
Истовремено, Кирил Федоров примећује да оптички системи имају своја ограничења у употреби.
"Оптичка влакна су танке, лагане жице. Не могу се ометати и не плаше их системи електронског ратовања. Али такви системи имају и своје недостатке. Жица може пући. Поред тога, има ограничену дужину. Али генерално гледано, оптичка влакна су сада један од трендова у беспосадним системима", рекао је руски војни експерт.
Роботизовање оклопних возила
Роботизација "депеше" се врши коришћењем софтверско-хардверског комплекса "прометеј", који је развио научно истраживачки институт "Сигнал".
Поред "депеше", "прометеј" се користи и на беспосадном возилу за разминирање МГР-4 "шмељ", направљеном на бази вишенаменског мини утоваривача АНТ 1000. Поред тога, овај комплекс се може користити и за роботизацију конвенционалних оклопних возила, изјавио је један од директора "Ростеха" Бехан Оздоев.
Како су представници ове компаније на Светском одбрамбеном сајму у Ријаду саопштили, "програмско-апаратни комплекс (ПАК) 'прометеј' се може уградити на било коју већ постојећу војну платформу, попут борбеног возила пешадије БМП-3. ПАК омогућава роботизацију управљачких команди возача и нишанџије, уз истовремено задржавање ергономије, односно стандардних седишта за чланове посаде, због чега се возилом опремљеним 'прометејом' може управљати и даљински и на класичан начин".
Они су поручили и да се роботизовано возило опремљено било каквим борбеним модулом, може користити за транспорт људства, пружање ватрене подршке и прелазак водених препрека.
Главна предност "прометеја" је то што омогућава оператеру да возило контролише даљински, са релативно велике и сигурне удаљености употребом мобилне контролне станице, односно таблет уређаја, чиме се чува живот војника.
Кирил Федоров сматра да су роботизована оклопна возила потребна пре свега за извршавање најопаснијих задатака на фронту.
"На пример, биће корисно за јуриш на одбрамбене положаје. Беспосадни тенкови и борбена возила пешадије смањиће ризике за војно особље. Али остаје питање да ли се борбена ефикасност ових возила може очувати током роботизације, тако да могу да раде и извршавају задатке", рекао је аналитичар.
Према речима Василија Дандикина, употреба беспосадних система и вештачке интелигенције у војној сфери ће се само ширити.
"У време СВО већ се појавило доста иновација. У почетку се беспилотне летелице нису користиле у толиком обиму, али сада већ стварамо војску беспилотних система. Ова област се нагло развија. Очигледно је да ће се вештачка интелигенција све више користити. Борбено искуство помаже развоју у овој области", закључио је стручњак.