Заменик руског премијера Александар Новак рекао је за ТАСС да сматра да ће се Европска унија за пет до десет година суочити са великом енергетском кризом јер западне нафтне и гасне компаније већ сада повлаче средства из овог сектора у виду дивиденди и престају да улажу.
Ово је, како је додао, резултат одлука западних држава да уведу санкције против Москве и манипулишу на тржишту.
"Многе западне нафтне и гасне компаније већ сада са стрепњом посматрају све ово што се дешава и уместо да инвестирају, повлаче средства у виду дивиденди. То ће у будућности довести до тога да ће, као резултат смањења улагања у енергетске ресурсе, у Европској унији доћи до њиховог дефицита", објаснио је.
"У наредних пет до десет година свет ће се суочити са озбиљним проблемима, а највише последица осетиће Европа", додао је.
Погодности које на Западу имају од увођења различитих ограничења против Русије су кратког даха, пре свега политичке, а не економске.
У дугорочној перспективи, овакве одлуке довешће до велике и дуге кризе и дестабилизације читаве Европе, закључио је Новак.
Руски министар финансија Антон Силуанов потврдио је да су санкције против Москве заправо нанеле доста штете Европи која их је увела, а да је од свега тога корист извукао Вашингтон.
"Шта се заправо десило? Па, десило се све оно што су Американци и хтели – извоз њихових енергената у Европу се повећао. Али, по којој цени за Европу? Па, на рачун велике инфлације и смањења конкурентности европских предузећа. И све те мере и експлозије на 'Северном току', и сва та силна ограничења - све је то било урађено како би се у Европу увозио доста скупљи течни гас из Америке. Дакле, Америци је добро, али Европи није", објаснио је руски Министар финансија у интервјуу за арапску телевизију Asharq News.
Он је истакао и да, иако санкције јесу утицале на економију земље, Русија је ипак успела да пронађе и нова тржишта за своје производе и да забележи инфлацију која је ипак мања него у многим земљама са Запада, а које су против Русије увеле санкције.
"Инфлација у тим земљама достиже четрдесетогодишњи максимум, цене бележе раст знатно већи него у Руској Федерацији, тако да санкције нису ништа мање утицале на Запад. Заправо, врло је могуће да је њихов негативан утицај јаче ударио на те земље, тако да мислим да је свима више досадило да слушају ту причу о санкцијама", изјавио је Силуанов.
Осим тога, санкције су, како је казао, пореметиле енергетску и прехрамбену безбедност у свету и створиле нове проблеме.
Поновио је и да Москва из принципа неће сарађивати са оним земљама које одлуче да примењују ограничења руских енергената које су одредили на Западу и да ће тражити нова тржишта, па чак и уколико то не буде било најисплативије.
Коментаришући ситуацију на енергетском тржишту која се може појавити у будућности, Новак је рекао и да не може да замисли како ће се развијати даље светска економија без руских енргената, јер је доприос Русије у том погледу огроман.
"Очигледно је да ће се енергетски ресурси у будућности све више користити. Нас нико неће моћи да замени, то је немогуће. Штавише, ја ни не могу да замислим свет без нас. У том смислу смо оптимистични и себи задајемо само амбициозне циљеве", поручио је.
Русија је највећи енергетски играч на глобалној сцени, и одговорна је за 20 одсто свог гаса и више од 20 одсто све нафте која се извози на тржишта. Такође, Москва је и трећа на свету по извозу угља, додао је.
Учешће угљоводоника и угља у глобалном енергетском билансу сада износи око 82 одсто, а њихов значај током наредних деценија наставиће да игра доминанту улогу, проценио је Новак.