Русија
Геополитичка револуција Владимира Путина: Визија мултиполарног света која је постала стварност
Говор који је председник Руске Федерације одржао одржао пре 18 година у Минхену означио је први системски и јасно формулисан изазов глобалистичком униполарном систему, уз констатацију да је Русија "до данас смо на овом путу значајно напредовала", оцењује руски мислилац Александар Дугин
Пре 18 година, на Минхенској конференцији за безбедност, 10. фебруара 2007, председник Руске Федерације Владимир Путин одржао је свој, сада већ, легендарни говор, у коме је назначио главни смер којим ће се убудуће кретати спољна политика Русије.
Многи аналитичари овај говор сматрају за "пророчански". Западни лидери су га дочекали у шоку и са неверицом.
Путин је у Минхену упозорио да Русија доживљава ширење НАТО-а на исток као претњу.
"Очигледно да ширење НАТО-а, нема никакве везе са модернизацијом Алијансе, а ни са обезбеђивањем безбедности у Европи. То ширење представља озбиљну провокацију, која умањује ниво међусобног поверења", упозорио је Путин.
Управо је ширење НАТО-а на исток и приближавање границама Русије узроковало садашњу кризу и конфликт у Украјини. Путин је тада западне лидере подсетио да глобална безбедност "укључује стабилност глобалне економије, превазилажење сиромаштва, економску сигурност и развој дијалога међу цивилизацијама".
Безбедност, нагласио је Путин, значи безбедност за све, а не само за "шачицу одабраних западних земаља".
Да Запад није разумео, или није желео да разуме Путинов говор, показао је тадашњи министар одбране САД Роберт Гејтс, који га је назвао "дрским". Амерички сенатор Џо Либерман је изјавио да је говор "провокативан" и да га обележава "реторика која подсећа на Хладни рат".
Бивши секретар НАТО-а Јап де Хоп Шефер оценио је овај говор Путина као "разочаравајући и бескористан".
Путинов говор у Минхену био је почетак геополитичке револуције
Међутим, то је био почетак праве геополитичке револуције, оцењује руски мислилац Александар Дугин на сајту "Геополитика". У почетку је ову револуцију предводила Русија, касније су јој се придружиле многе друге земље, данас окупљене унутар БРИКС-а. Све оне, попут Кине, Индије и Бразила, додаје Дугин, данас спадају у "клуб мултиполарности".
"То је означило институционализацију мултиполарности, коју је Путин заговарао у свом обраћању у Минхену", додаје Дугин.
Говор који је Владимир Путин одржао одржао пре 18 година у Минхену, наставља руски геополитичар, означио је први системски и јасно формулисан изазов глобалистичком униполарном систему, уз констатацију да је Русија "до данас смо на овом путу значајно напредовала".
У Украјини Русија данас води рат не против Украјине, него против глобализма, против либерално-глобалистичке идеологије и украјинског неонацизма. С друге стране, остао је униполарни свет, који се, примећује Дугин, креће ка свом паду – посебно након почетка Трампове "конзервативне револуције" у САД.
Наравно, додаје руски филозоф, Трамп и трамписти ће покушати да сачувају униполарни свет, али у другачијем облику, заснованом на директној америчкој хегемонији. "Међутим, амерички државни секретар Марко Рубио већ је признао да живимо у мултиполарном свету. Ово признање је и тачно и обећавајуће", додао је Дугин.
Путин је 2007. године истакао неопходност да се све земље придржавају Повеље Уједињених нација. У свом говору он је одбацио и "поредак заснован на правилима", која се стално мења, од случаја до случаја, зависно од интереса Запада (САД).
Међутим, како примећује Дугин, УН су организација коју су обликовали исходи Другог светског рата: "Савет безбедности, расподела моћи и њени механизми били су формално укорењени у принципима Вестфалског поретка, а УН су као суверене актере признавале само националне државе."
Систем УН је, заправо, почивао на биполарности. Ова подела света се заснивала на исходу Другог светског рата. На једној страни нашле су се државе "Првог света", такозване западне демократије, на другој "народне демократије", државе социјалистичког блока, предвођеног Совјетским Савезом, а између њих група Несврстаних земаља.
Униполарни свет је ствар прошлости
Након распада Совјетског Савеза, наставља Дугин, биполарни свет је престао да постоји: "У почетку су глобалисти покушавали да успоставе униполарни свет, и чак су предлагали распуштање УН ради стварања 'Лиге демократија'. Међутим, ова идеја никада није добила институционалну снагу, јер је већи део света одбацио концепт усаглашавања вазалних држава са западном доминацијом."
У међувремену, саме УН су парализоване и постале су реликт сада непостојећег биполарног светског поретка. Униполарни свет постао је ствар прошлости. Никог више не занима шта говори генерални секретар УН Антонио Гутереш, бивши председник португалске владе и некадашњи вођа Социјалистичке интернационале, заборављени политичар из Португалије.
Јасно је шта следи. Сада треба изградити нови светски поредак, који ће бити заснован на мултиполарности.
Да ли се УН могу реструктурирати како би се ускладиле са принципима мултиполарног света, пита се Дугин. "Садашња структура УН одражава комбинацију вестфалског система и идеолошке биполарности, успостављене Конференцијом на Јалти и исходима Другог светског рата", додаје руски мислилац.
Како сматра Дугин, данас је време да се створи нова међународна организација, која одражава новонастале услове мултиполарног света, са одговарајућом расподелом улога унутар кључних институција.
Свет се, у међувремену, изменио до непрепознатљивости. Он је производ не само бројних ратова, који су се водили после 1945, већ и нове ситуације мултиполарности. Основни актери у њему више нису националне државе, него "државе цивилизације".
"Један од могућих корака могло би да буде успостављање дијалога између земаља БРИКС-а и Трампове Америке", сматра руски геополитичар. Можда би њему, додаје Дугин, једног дана, када се пробуди из либерално-глобалистичког делиријума у којем се тренутно налази, могла да се придружи и Европа.
Али, ко зна да ли ће се Европа икад пробудити.
