Министар спољних послова Републике Србије Марко Ђурић боравиће 17. фебруара у радној посети Русији где ће се у Москви састати са руским шефом дипломатије Сергејем Лавровом, a тим поводом руско Министарство спољних послова је објавило опширно саопштење о блиском односу две земље.
Планирано је да се разговара о кључним питањима даљег развоја руско-српске сарадње, реализацији заједничких иницијатива и сарадњи на трговинско-економском колосеку, као и о актуелним питањима регионалне, европске и глобалне агенде.
"Култура традиционално заузима истакнуто место у билатералним односима. Године 2024. у Београду је одржан 5. Руско-српски културни форум, а 2025. године поново ће се одржати Дани Ермитажа у српској престоници. Програм се активно шири у области сарадње музеја и библиотека, кинематографији и сценској уметности", наводи се у саопштењу.
У саопштењу се наглашава да се у Србији емитује програм ТВ канала Раша тудеј са публиком од преко 1,5 милиона гледалаца, као и да је у децембру 2024. године покренут нови ТВ канал РТ Балкан који емитује програм на српском језику.
"Србија је једина европска држава која заузима принципијелан, пријатељски став према нашој земљи у односу на покушаје Запада да укине руску културу", стоји у саопштењу.
Како се наводи, руско-српски односи се темеље на културно-историјском заједништву, сличним приступима међународним питањима и обостраној опредељености за блиску многострану сарадњу.
"Упркос сложеној међународној ситуацији, између две стране се одржава ритмичан политички дијалог. 20. октобра 2024. године и 23. децембра 2024. године обављени су телефонски разговори између председника Руске Федерације Владимира Путина и министра спољних послова Руске Федерације Сергеја Лаврова са председником Републике Србије Александром Вучићем, а 4. септембра 2024. године, на маргинама Источног економског форума у Владивостоку, Владимир Путин је примио потпредседника Владе Србије Александра Вулина. Одржавају се и контакти између парламената, ресорних министарстава и региона", наводи се.
Такође, у саопштењу се истиче да se последњих година интеракција двеју држава судара са опструкцијом "колективног Запада", који покушава да увуче Србију у своју орбиту утицаја и торпедује њене везе са Русијом.
"Од почетка санкција на нашу земљу, Београд се није придружио ниједној практичној одлуци САД или ЕУ. Тиме се потврђује приврженост српских партнера стратешком дијалогу са Русијом, који се гради са ослонцем на обострано поштовање и узајамно уважавање интереса", истиче се у саопштењу.
"Уравнотежена позиција Србије по питањима спољне политике иритира Запад, који је ради остваривања својих себичних циљева прешао на отворене уцене. Нови пакет америчких санкција против руских привредних субјеката, објављен у јануару ове године, непосредно погађа локомотиву српске привреде – компанију Нафтна индустрија Србије ад (НИС), која је део структуре Гаспромњефт", подсећа се у саопштењу.
Такође се наводи и да САД буквално истискују руског инвеститора из земље и прете Србима искључењем са хрватске нафтоводне инфраструктуре, главног снабдевача сирове нафте.
"Могући путеви изласка из ове ситуације разматрају се у оквиру билатералних консултација", наводи се у саопштењу.
Упркос тешкоћама, НИС наставља да послује, додаје се, у нормалном режиму, остајући гарант енергетске безбедности Србије, један од највећих послодаваца (11 хиљада људи, а узимајући у обзир повезане компаније – још 40 хиљада људи) и пореских обвезника – удео пореских прихода од делатности компаније је око 13 одсто од укупних пореских прилива у буџет земље, а укупна пореска издвајања од 2009. године износе преко 12 милијарди евра.
Значајан допринос развоју српске привреде даје програм реконструкције железничких пруга, који се спроводи уз водећу улогу РЖД Интернешенел доо, на рачун руског извозног кредита.
Наводи се и да је све је богатија агенда у области здравства и иновација, укључујући и преко државне корпорације "Росатом", а да од пре три године у Србији успешно послује и руски гигант "Јандекс".
Постоји простор за повећање заједничког рада, додаје се, у оквиру припрема за специјализовану изложбу ЕКСПО-2027 у Београду.
"Чврст нормативно-правни оквир створен током година плодотворног рада омогућава да се ефективно реализује пуни потенцијал руско-српских односа", истиче МСП Русије у саопштењу.
Рад на јачању економских веза, подсећа МСП Русије, одвија се у оквиру руско-српског Међувладиног комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу, на чијем челу су министар за економски развој Руске Федерације Максим Решетњиков и министар без портфеља у Влади Републике Србије Ненад Поповић.
"У светлу празновања 80. годишњице pобеде над фашизмом у Великом отаџбинском рату, констатујемо пажљив однос наших српских партнера према заједничком историјском наслеђу и памћењу народа, према настрадалима у борби за слободу наших земаља и европског континента. Председник Вучић планира да присуствује свечаностима у Москви 9. маја 2025. године", наводи се.
Делегација Федералне скупштине РФ посетила је 20. октобра 2024. Београд поводом 80. годишњице ослобођења Београда од немачко-фашистичких освајача, подсећају и додају да се координирају кораци у супротстављању покушајима фалсификовања историје и замене историјске истине.
"Приступи Русије и Србије актуелним питањима међународне агенде у целини су подударни, без обзира на моћни притисак на Београд од стране Запада, који покушава да га приклони антируској линији. Србија је током последњег 79. заседања Генералне скупштине УН традиционално подржала низ руских иницијатива и била коаутор важних докумената, укључујући Резолуцијо о борби против величања нацизма", пише у саопштењу.
У основи руско-српске мултилатералне сарадње је, наглашава се, приврженост јачању правних и демократских принципа међународног живота и изградњи међудржавне комуникације на чврстом темељу Повеље УН.
"Став Русије о решавању проблема Косова и Метохије је добро познат и не подлеже конјунктури. Москва се залаже да Београд и Приштина постигну одрживо и узајамно прихватљиво на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН, која мора бити у складу са међународним правом и добити одобрење Савета безбедности УН. Русија ће наставити да пружа подршку својим српским партнерима у одбрани њихових легитимних интереса како на билатералном плану, тако и у међународним структурама", истичу.
У саопштењу МСП Русије наглашава се да се одржавају и блиски контакти између Руске и Српске православне цркве, као и између поглавара. СПЦ доследно подржава канонску Украјинску православну цркву и јавно критикује Кијев због кршења права парохијана и свештенства УПЦ.
"Успешно ради Руско-српски хуманитарни центар (РСХЦ) у Нишу. Од 2012. године он је доказао своју ефикасност и релевантност у отклањању последица елементарних непогода и ванредних ситуација. У Центру се, уз учешће руског Министарства за ванредне ситуације, завршава стварање новог полигона за тренинг са руском опремом. Тај посао се одвија у контексту планираног претварања РСХЦ у јединствену регионалну платформу за обуку стручњака у области цивилне заштите и ванредних ситуација", истиче се.