Русија
Три године од почетка СВО: Руси на прагу Покровска – "орешник" и крах америчке технике
Специјална војна операција за демилитаризацију и денацификацију Украјине почела је 24. фебруара 2022
Ослобађање Авдејевке средином прошлог фебруара дало је интонацију војним дејствима током треће године СВО. Једно за другим, падала су дугогодишња недодирљива утврђења украјинске војске, од Угљедара и Курахова до Торецка.
За протеклих годину дана, руске снаге ослободиле су преко 4.700 квадратних километара територије и десетине насељених места, као и стратешких положаја.
Од Авдејевке до Покровска
Највећи напредак остварен је западно од Доњецка. Већ почетком маја пробијена је украјинска линија код Очеретина. Одатле су руске јединице наставиле да залазе у бок и опкољавају украјинске положаје попут "цветања Попаснаје" приликом наступа на Бахмут (Артјомовск), само много брже.
Селидово је заузето крајем октобра скоро без борбе у самом граду, а потом и оближњи рудник Шевченко. Уместо фронталног напада на Покровск (Красноармејск), руска војска је наставила да обилази украјинске положаје, остављајући противнику избор између повлачења и упадања у "котао".
Покровск је "драгуљ у круни" целог фронта у Донбасу, главно друмско и железничко чвориште украјинске логистике, пре којег је дуго ишло снабдевање свих снага Кијева. Иза њега готово и да не постоје утврђени положаји или природне препреке, осим Дњепра.
Угљедар-Курахово и даље
Напредовање на централнодоњецком фронту створило је околности за затварање "џепа" на југу. Угљедар је ослобођен почетком октобра, а три месеца касније је завршено и чишћење Курахова. Руске снаге су већ западно од Андрејевке и само неколико километара од границе Дњепропетровске области.
За то време су брзим напредовањем Руси опколили Велику Новосјолку, која је и званично ослобођена 26. јануара. Тиме је у потпуности поништено сваки педаљ напретка украјинске летње офанзиве 2023.
Северни фронт
Скромнији напредак постигнут је и на северном фронту, где су се руске снаге приближиле Купјанску, направиле мостобран преко реке Оскол, и поделиле украјинске јединице на источној обали у две групе. У близини Северодоњецка је заузето и тврдоглаво украјинско упориште Белогоровка.
Још увек се воде жестоке борбе за Часов Јар, који је већим делом у руским рукама. Нешто јужније, Њујорк је ослобођен 20 августа а борбе за Торецк (Ђержинск) трајале су све до 7. фебруара. Тиме су се стекли предуслови за наступ на Константиновку, последње украјинско упориште пре Краматорска и Славјанска.
Кринки
У октобру 2023. су украјински маринци покушали да пређу Дњепар и успоставе мостобран у селу Кринки, у Херсонској области. Брзом интервенцијом руске војске мостобран је блокиран, а на покушаје преласка реке лаким чамцима одговарано је артиљеријом и дроновима. Мостобран је у потпуности ликвидиран до јуна 2024, а украјински извори процењују сопствене губитке на најмање 262 мртва и 788 "несталих".
Курск
Почетком августа је украјинска војска покренула изненадни напад на Курску област Руске Федерације. После почетног напада извиђачко-диверзантских група, границу су прешле и механизоване јединице, ударајући на слабо брањена села око градића Суџе.
За неколико дана, поједине истурене групе продрле су до 40 км у дубину руске територије, према Кореневу, Љгову и Суџи, али су ту заустављене. Сви покушаји даљег напредовања у "курску избочину" су спречени.
Већ у септембру је Русија кренула у контранапад, и до сада је ослобођено преко 60 одсто окупиране територије. У последњих неколико дана, руске јединице су ушле у Сумску област како би се и последњи остаци курске експедиције ставили у окружење.
Украјинска команда је отворено признала да је циљ напада на Курск био да се олакша притисак руских снага на Доњецком фронту, али без успеха.
Упад у Курск је Украјину скупо коштао. По последњим извештајима Министарства одбране РФ, на овом фронту су украјинске оружане снаге изгубиле преко 62,000 војника, 376 тенкова, више од 500 оклопних транспортера и још толико артиљеријских оруђа.
Худа судбина Абрамса и Ф-16
Почетак треће године СВО обележила је "погибија" првог америчког тенка "абрамс", западно од Авдејевке. САД су послале Кијеву само тридесет тих текова, који су стигли прекасно за летњу офанзиву 2023. Две трећине украјинских "абрамса" је неутралисано до краја 2024, а руске снаге су заробиле бар два, од којих се један нашао на изложби у московском парку "патриот".
У августу је Кијев добио и прву испоруку Ф-16 ловаца америчке производње, али је први оборен након само пар дана, уз губитак дуго обучаваног пилота.
Тврдње посланице Маријане Безуглаје да је пилот Алексеј "Мунфиш" Мес страдао од украјинске ПВО – односно америчког система "патриот" – испоставиле су се као тачне, а Владимир Зеленски је брже-боље сменио шефа РВ и ПВО Украјине.
Од ФАБ-3000 до "орешника"
И прошлу годину обележила је еволуција оружја на фронту. Русија је додатно проширила употребу клизећих бомби, чија је најновија верзија ФАБ-3000. Због великих губитака у артиљерији и недостатку муниције са запада, Украјинци су били принуђени да се све више ослањају на дронове. Учестали су напади беспилотним летелицама на руске цивиле и инфраструктуру.
Због све већег присуства апарата за електронско ратовање на возилима, обе стране су прибегле употреби дронова вођених оптичким кабловима.
Упркос руским упозорењима да ће тиме отворено постати страна у сукобу, НАТО је одобрио употребу далекометних ракета против Русије 16. новембра. Одговор Москве уследио је 21. новембра, ударом до тада непознатог оружја по војно-индустријском комплексу "Јужмаш" у Дњепропетровску.
Руски председник Владимир Путин је исте вечери објавио да је то био успешан бојеви тест најновије балистичке ракете средњег домета са хиперсоничном опремом "орешник". По Путиновим речима, нова ракета лети хиперсоничном брзином од 10 маха, тј. око 3,4 км/с, и не може је зауставити нити један савремени систем ПВО.
