Руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да је бивши државни секретар и саветник за националну безбедност председника САД Хенри Кисинџер, искрено признао да је Запад, на челу са Сједињеним Америчким Државама, у рату са Руском Федерацијом.
Према његовим речима, руско дипломатско одељење прочитало је Кисинџеров чланак под насловом "Како избећи нови светски рат" у којем је било речи о могућем решењу украјинског сукоба.
"Изненађујуће је да нико није обратио пажњу на фразу која се у овом чланку помиње као нешто што се подразумева. Њом је речено да се две нуклеарне силе такмиче ко ће добити ненуклеарну Украјину. Ово је вероватно лапсус `по Фројду`, иако је Хенри Кисинџер мудар човек и не говори ништа узалуд. Али ово је отворено, искрено признање ко се с ким бори", рекао је министар у интервјуу за емисију "Велика игра" на "Првом каналу".
САД неће директан сукоб са Русијом
Лавров је рекао да су САД дипломатским каналима саопштиле да не желе и да неће директно да се боре са Русијом, а такође и да не планирају да шаљу своје војне специјалисте у Украјину у вези са пребацивањем система ПВО "патриот" у Кијев.
"Путем постојећих дипломатских канала питали смо Американце да ли одлука о преношењу система 'патриот', с обзиром на сложеност њене употребе, значи да ће у Украјини бити амерички стручњаци. Речено нам је да то није планирано, јер Американци не желе да се боре директно против Русије", рекао је Лавров.
Лавров је додао да би требало ослободити територије четири региона који су ушли у састав Руске Федерације.
"Требало би да буде ослобођена територија Доњецке, Луганске, Запорошке и Херсонске области, која је после референдума ушла у састав Русије. Говорим о њиховим границама унутар Руске Федерације у складу са руским уставом", поручио је Лавров.
Све већи утицај источноевропских земаља у ЕУ
Према речима шефа руског министарства спољних послова, Европска унија која је раније покушавала да има сопствени став потпуно се потчинила јединственим ставовима Запада које су наметнуле САД.
"Земље које су оснивачи Европске уније сада су изгубљене јер источна Европа добија на тежини у ЕУ. Тежиште се помера тежиште у корист 'младих Европљана', пре свега Пољске и балтичких земаља, уз активно учешће Чешке и Словачке. Водеће земље су изгубљене у овој ситуацији", истакао је шеф руског дипломатског ресора.
Лавров је подсетио на недавне изјаве француског председника Емануела Макрона да ће једног дана бити неопходно изградити безбедносну архитектуру у Европи која узима у обзир интересе свих земаља, укључујући и Русију.
"Одмах су га повукле млађе чланице западне Алијансе. И то сви доживљавају као природан ток ствари. Заузврат, сама Европска унија, која је раније покушавала да затражи стратешку аутономију, потпуно се потчинила јединственој западној линији коју су наметнуле САД", приметио је министар.
Како је Лавров навео, стварају се центри за координацију деловања НАТО-а и Европске уније, као и да се увлаче неутралне државе, посебно Финска и Шведска.
"Много пре тога почео је да се уводи програм мобилности који је омогућио да инфраструктура земаља које нису чланице НАТО-а буде искоришћена за пребацивање НАТО опреме ка истоку, ближе нашим границама", оценио је Лавров.
У Украјини стотине америчких војника
Лавров је рекао да се стотине америчких војника сада налази у Украјини, а да канцеларија америчког војног аташеа пружа директне саветодавне услуге Кијеву.
"Десетине, можда и стотине америчких војника су у Украјини. Били су тамо и пре пуча. Службеници ЦИА су заузели најмање један спрат у украјинској служби безбедности. Очигледно је да су војни стручњаци ангажовани не само да посећују Министарство одбране Украјине, већ на овај или онај начин пружају директне саветодавне услуге или више од тога", приметио је руски министар спољних послова.
Пентагон тражи укидање забране за финансирање "Азова"
Руски министар је рекао да се Пентагон противи забрани финансирања батаљона "Азов" у Украјини.
"У Конгресу, када је амерички војни буџет сада одобрен, поново су, као што то конгресмени раде сваке године, укључили забрану било какве помоћи – војне, материјалне, наоружане, батаљону 'Азов' или пуку 'Азов'. И сваки пут Пентагон се противи овоме, тражи изузимање ове забране из буџета САД. То такође говори много", рекао је он.
Амерички председник Џозеф Бајден потписао је буџет за одбрану земље за 2023. годину у износу од 858 милијарди долара. Раније су оба дома америчког Конгреса одобрила одговарајући закон.
Документ, између осталог, предвиђа издвајање најмање 800 милиона долара за безбедносну помоћ Украјини и шест милијарди долара за иницијативу обуздавања у Европи, која је усмерена против Русије.
Русија нема жељу да комуницира са Западом
Шеф руске дипломатије рекао је да Русија данас нема посебну жељу да води дијалог са западним земљама.
"Већ сада имамо врло мало могућности да разговарамо са Западом и, заправо, нема неке посебне жеље, поготово када читате изјаве министара спољних послова, премијера, председника да је неопходно бавити се безбедношћу Европе. Раније су говорили 'без Русије', сада 'против Русије'", рекао је Лавров.
Шеф руске дипломатије је прокоментарисао идеју о стварању европске политичке заједнице, наводећи да је реч о аналогу ОЕБС-а, али без Русије и Белорусије.
"Идеја француског председника Емануела Макрона да створи европску политичку заједницу је да створи нови ОЕБС без Русија и Белорусија. То је изјавила особа која је нешто касније рекла да је важно да се не изгуби прилика да се са Русијом изгради нека врста безбедносних структура. Они планирају да ојачају европску политичку заједницу. Већ планирају следећи самит за пролеће и покушавају да укључе све наше суседе, осим Белорусије", рекао је Лавров.
"И у том контексту, немамо посебну жељу да разговарамо са Западом, али када дође до конкретне ситуације када Запад отворено ради незаконите ствари, онда да, постављамо питања", нагласио је шеф руске дипломатије.
Бићемо на опрезу због могућег пребацивања С-300 Украјини
Руски шеф дипломатије рекао је да је Москва принуђена да буде у приправности због најаве западних земаља да пребаце Кијеву руско оружје, укључујући противваздушне ракетне системе С-300 и подсетио да је недавно било извештаја да ће Грчка пребацити своје ракетне системе у Украјину.
"Сећате се, била је прича када су С-300 требали да буду испоручени Кипру? Али онда је Запад почео да ради све да то спречи. С обзиром на острвски положај Кипра и на то да ова земља није чланица НАТО-а, постигнут компромис који је свима одговарао. Ове системе купила је Грчка. Али према уговору који је то обезбедио, Грчка нема право да их преноси било коме без наше сагласности. Подсетили смо Грке на ово, они су рекли да то нису заборавили", рекао је он.
Из тог разлога Русија мора бити на опрезу.
"Пажљиво пратимо овакве ствари, поготово јер се забрана преноса нашег оружја, односи и на већину оружја које се налазило у источној Европи, где је произведено. Зато морамо бити на опрезу, јер се под слоганом 'Спасимо Украјину, јер је Украјина Европа, а Европа Украјина', ради много незаконитих ствари", истакао је Лавров.
Руски шеф дипломатије рекао је да Русија не намерава да промовише ескалацију сукоба у Украјини, али да ће обезбедити спровођење циљева специјалне војне операције.
"Одговор на питање да ли се може очекивати ескалација сукоба, налази се у разним изјавама политиколога. Ми не желимо ескалацију, већ само намеравамо да осигурамо да су циљеви специјалне операције испуњени", нагласио је он.