Амерички и европски политички лидери започели су рат у Украјини и сада желе да га наставе, само другим средствима, под маском "мировног процеса", који се не бави основним узроцима сукоба, а то је ширење НАТО-а/САД на исток.
Може ли америчка империјална "дубока држава" то да поднесе, пита се у уводнику сајт "Фондација стратешке културе".
Мораће, јер су САД изгубиле рат у Украјини. Један од знакова да је председник САД Доналд Трамп свестан тога је недавни говор у америчком Министарству правде, у коме је, између осталог, рекао: "Русија је опколила велику групу украјинских војника (у Курском региону)."
Трамп је потом додао да његов претходник Џозеф Бајден "никада није смео да допусти да се овај рат догоди".
Међутим, у руском окружењу нису само украјинске снаге, већ и НАТО официри, који су били задужени за командовање украјинским трупама и за примање обавештајних података са сателита, вршили ударе на руску територију.
Распадајући режим у Кијеву
Коме су, заправо, упућене овакве Трампове поруке? Очигледно, онима који касно схватају.
Један део његовог говора био је упућен хунти у Кијеву и њеном вођи Зеленском:
"Не можете да изазивате некога ко је пуно моћнији од вас. Дали смо им много новца и опреме. Ми производимо најбољу војну опрему на свету, али, чак и уз све то… То је невероватно."
Руска војска је, уосталом, већ ушла у украјинску регију Суми како би створила нову тампон зону, изјавио је на ТВ каналу Русија 1 заменик команданта специјалних снага "Ахмат", са кодним именом "Разведчик". Регионална управа Сумија најавила је присилну евакуацију због "наглог погоршања ситуације".
На састанку у Курској области, председник Русије Владимир Путин је наложио војсци да направи нову безбедносну зону у области Суми, која ће се протезати од 50 до 80 километара дубоко у украјинску територију.
Лопта је сада у руском дворишту, изјавио је амерички државни секретар Марко Рубио, после преговора који су одржани 11. марта између САД и Украјине, у саудијском граду Џеди. САД су затражиле 30-дневни прекид ватре у Украјини, са чиме се Кијев сагласио. После тога, руски председник Путин се у Москви састао са Трамповим изаслаником Стивом Виткофом.
Детаљи овог разговора нису саопштени.
Али, како закључује овај сајт – "Русија побеђује у значајном рату, а не игра тенис".
Заправо, додаје се у уводнику "Фондације стратешке културеж", као што показује спектакуларни војни пораз посредничких (прокси) снага НАТО-а у Курску и брзи успеси које Русија остварује против "распадајућег режима у Кијеву", пројекат Украјина, кога су водиле САД, већ је поражен.
Другим речима, хунта у Кијеву, предвођена Зеленским, броји своје последње дане.
Руски услови су савршено јасни: склапање трајног безбедносног споразума за Европу, повлачење НАТО-а снага на границе из 1997, претварање Украјине у неутралну државу, у којој ће се поштовати права руског становништва, уз признање територијалних промена.
Европски лидери више не поседују здрав разум
Путин неће одустати од руског захтева о "недељивој безбедности", који је предложен Вашингтону још у децембру 2021, пише бразилски аналитичар Пепе Ескобар.
То потврђује и један симболичан гест: појава Путина у војној униформи у Курској области. Председник Русије је врховни командант руских оружаних снага. Потом је уследила и Путинова конференција за штампу, после његовог састанка са Лукашенком у Москви.
Белоруски председник је потпуно лојалан Москви.
Шта је крајњи резултат?
"Лопта је заправо још у америчком дворишту", примећује Ескобар. А то једноставно значи, закључује бразилски публициста, да "вођа империје хаоса (Трамп), које покушава да се изнова реконструише, нема никакве адуте у рукама".
На крају крајева, додаје Ескобар, Русија је та која побеђује у рату, а не САД ни већ поцепани НАТО, а још мање Украјина.
Москва је прихватила амерички предлог о 30-дневном примирју, али није јавно саопштила када ни под којима условима. У томе се, уосталом, састоји уметност дипломатије: резоновање које узима у обзир финесе и детаље, чему амерички државни секретар Рубио једноставно није дорастао.
Како је приметио Путин, кључно питање, упућено Западу, јесте за шта ће искористити ово примирје: "Да ли ћете наставити са принудном мобилизацијом у Украјини? Да ли ће (Кијев) добити још оружја и обучити још новомобилисаних јединица?"
"Надам се да сви то схватају", додао је Путин, "уколико имају бар мрвицу здравог разума". Али, како примећује Ескобар, "колективна еврократија, оболела од дементне русофобије, једноставно не поседује здрав разум".
Трамп је показао како заиста функционише Запад
Како примећује немачка посланица Елена Фриц из странке Алтернативе за Немачку (АфД) на сајту "Пињуз", "Путин поставља тешке, али паметне услове: заустављање западних испорука оружја и окончање украјинске мобилизације".
Што се тиче Украјине, тврди Фрицова, Зеленски се жали на "манипулацију" и "упорно се држи илузије о свемоћи Запада". Али, како додаје посланица АфД-а, "ко још верује председнику који је од своје земље направио играчку НАТО империјализма".
Лош знак је што је Трамп недавно појачао санкције за руске енергенте и банке. Односно, он је још једном заобишао елементарну, пристојну дипломатију. Што се тиче "европских пудлица" и хунте у Кијеву, додаје бразилски новинар, "они већ дуго не седе за столом, они су само део менија".
ЕУ је и даље опседнута идејом фронталног рата са Русијом и наношењем стратешког пораза Москви, што подсећа на уврнуте скечеве из британске хумористичке серије "Монти Пајтон", тврди Ескобар.
Међутим, Трампова заслуга је у томе што је показао како заиста функционише Запад. Не постоје "савезници" ни било каква "демократија" – постоје само огољени империјални интереси.
Генерални секретар НАТО-а Марк Руте се ниједном речју није огласио поводом Трампове жеље да припоји Канаду и Гренланд, које су, узгред, чланице Северноатлантске алијансе.
Како закључује Ескобар, само један господар влада Алијансом онако како он то жели: "Он може да доведе у питање и безбедност и територијални интегритет држава чланица и нико се неће огласити."
Кључни за решење сукоба у Украјини су Москва и Вашингтон. Потом ће се у преговоре о новом светском поретку укључити и друге велике силе, за почетак Кина и Индија. Нико, притом, не помиње ЕУ, која је већ испала из игре.
Док Русија и САД преговарају, ЕУ пропада и то због сопствене слабости. Како закључује Фрицова, "ера либералне хегемоније се ближи крају, што је добра вест за све противнике глобализма".
То је цена коју ЕУ плаћа за политику која не служи интересима европских народа, већ само интересима олигарха из Брисела и Вашингтона.