Пре 11 година, 18. марта 2014. године, председник Русије Владимир Путин, председник Савета министара Крима Сергеј Аксјонов, председник Државног савета Крима Владимир Константинов и лидер Севастопоља Алексеј Чали потписали су Споразум о присаједињењу Републике Крим у састав Руске Федерације.
Овом историјском тренутку претходио је кримски референдум 16. марта, према чијим резултатима се већина бирача (96,77 одсто) изјаснила за улазак Крима у састав Руске Федерације. У Севастопољу је 95,6 одсто становника града гласало за повратак Русији. Више од 80 одсто бирача са правом гласа на полуострву је учествовало у референдуму.
То је била праведна и дуго очекивана одлука и за Кримљане и за све грађане Русије, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Руске Федерације, поводом годишњице потписивања споразума.
"Дуго очекивано поновно уједињење полуострва са Русијом постало је најважнији догађај у модерној историји за Кримљане и све грађане наше земље, оличење права народа на самоопредељење и највиши тријумф демократије", истакнуто је у саопштењу министарства.
Током протеклих 11 година, непријатељ је више пута покушавао да казни Кримљане због слободног избора да се врате својој родној луци, додају из министарства.
"Становници Крима су непоколебљиво подносили не само водну, енергетску, прехрамбену и транспортну блокаду, (као и логистичку, с обзиром на то да им није дата могућност да прибаве одговарајућа документа за путовање у низ земаља), већ и праву правну агресију коју је покренуо режим у Кијеву уз подршку НАТО земаља", наведено је у саопштењу.
Додаје се и да се ситуација на Криму значајно побољшала од 2014. године, а као пример наводи се изградња Кримског моста, који представља снажан симбол припајања Русији. Осим тога, активно се развија пољопривреда, изградња стамбених комплекса и инфраструктуре, а учврстио је своју позицију и туристички сектор.
"Управо то изазива монструозни гнев који се изражава у бескрајној агресији кијевског режима и свих оних који иза њега стоје", закључују из министарства.