Шта је остало од идеје СССР-а?

Тридесетог децембра 1922. званично је основан Савез Совјетских Социјалистичких Република (СССР) стварањем савеза Русије, Белорусије, Украјине и Закавкаске Федерације, на чијем челу су се налазиле бољшевичке партије. Током читаве своје историје, Совјетским Савезом је владала Комунистичка партија. Када је она изгубила свој разлог постојања, СССР је био разбијен у парампарчад.

Мађарски политички активиста и аналитичар Бен Тот има веома занимљиве погледе на значај и последице грађанског рата и социјалистичке (комунистичке) револуције у Русији које су довеле до формирања Совјетског Савеза. Појава "антиимперијалистичког СССР-а" неповратно је променила свет у целини, али је пре свега променила неразвијене и сиромашне, "земље у развоју", оно што се данас назива "Глобалним Југом". СССР је, током своје историје, непрекидно подржавао њихову борбу за ослобођење. Оријентација Совјетског Савеза била је доследно антизападна. Време у којем данас живимо можда се може упоредити са револуционарним периодом који је довео до стварања Совјетског Савеза.

Заправо, ми данас живимо у слично време "великог померања великих тектонских плоча", о којем често говори руски министар иностраних послова Сергеј Лавров. С овом констатацијом слаже се и Тот: "Приближавамо се крају онога што ће сигурно бити оцењено као историјска година, а прилично сам уверен да ће наредна 2023. година бити барем једнако значајна."

СССР је први озбиљно изазвао атлантску империју

Значај онога што се започело са стварањем СССР-а данас је у великој мери потцењен, каже Тот. "До тог тренутка, англосаксонско империја је водила свет. Империјалисти су се, наравно, борили између себе око плена, али империја никада није била озбиљно изазвана све до појаве Совјетског Савеза. Бољшевици су донели на свет идеју економског развоја за сваки народ, и то на глобалном нивоу."

"Египат не би био електрифициран, Индија не би имала челичане, а моја земља, Мађарска, и даље би била само феудална житница. Кинеска револуција, иако по много чему различита, не би победила да није било совјетске подршке. Послератни економски процват, највећи у историји, покретала је ова земља."

Стварање СССР-а означило је упућивање огромног изазова тадашњем владајућем поретку.

"Идеја коју је донео Совјетски Савез јесте да било који народ, било која држава може да развија сопствену индустрију, да поседује своје ресурсе и да има користи од њих. Не морате да се слажете са комунистичком  идеологијом, или да верујете да је основа за боље, бескласно друштво лежи у изградњи обиља за све, да бисте разумели ово основно начело. Било је то прво супротстављање колонијалној пљачки, што је изазвало страх, а потом и мржњу атлантске империје, која је навикла да све народе има под својим ногама".

Идеја Совјетског Савеза је жива и данас

"Иако је сам Совјетски Савез поражен, идеја СССР-а траје и данас. То се манифестовало у свим врстама ослободилачких покрета, од Африке преко арапског света, све до Латинске Америке, а међу тим покретима нису сви били обојени црвеном бојом".

Данас је "главни светски систем“ поново доведен у питање и то на сличан начин: "Данашњи систем се скрива иза разних формулација, попут либералне демократије, слободе или глобализма, али испод свих њих остаје исти економски систем глобалне доминације. Економске одлуке се доносе далеко од народа." У ствари, то је однос колективног Запада и земаља "Глобалног Југа", које данас захтевају сопствени развој, независно од Запада, или отворено му се супротстављајући.

Подела на левицу и десницу више не важи, или не важи у оном облику на који смо до сада навикли. "Левица и десница и даље постоје у објективној стварности, упркос шареним костимима," каже Тот, "али само као узгредне белешке у много широј, глобалној причи која се управо пише."

Данас такозвани левичари извикују пароле које су украли од комуниста, као што су женско ослобођење или радничка права, али су оне изгубиле своје право значење. Занимљиво је да такозвани левичари данас нападају и `Путинову` Русију. Али они никада не нападају важећи поредак, већ га бране.

Суверенитет или ропство

Данас је, сматра Тот, најважније питање ко чува постојећи поредак, а ко га оспорава. Када је реч о Путину, он је "окончао пљачку и апсолутну трагедију 90-тих година прошлог века, изнова је подигао Русију и никада није толерисао корупцију."

"Да ли је Кина само још једна империјалистичка држава само зато што склапа трговинске споразуме? То је огромна држава са централизованом администрацијом у којој богатство не купује политичку моћ. Ниједна земља није довољно савршена да прође лакмус тест типичног западног левичара, али животни стандард њихових грађана расте већ 20 година. Мада у различитој мери, и Кина и Русија поседују своје базичне индустрије. Не морате бити комуниста да бисте препознали да је ово основа за било који пројекат, укључујући и социјализам." Народ најпре мора имати своју суверену државу, или оно што се у комунизму звало право народа на самоопредељење.

"Обе државе, и руска и кинеска, научиле су лекције из деведесетих. Можда их нико није тако пажљиво проучавао као Кинези, тако да они више не извозе никакав систем или идеологију. Уместо тога, они склапају савезе и потписују споразуме на основу обостраног интереса, што нуди стварне, опипљиве путеве ка просперитету, њима и њиховим суседима, пружајући реалну алтернативу паразитским институцијама и сталном мешању колективног Запада."

Русија и Кина, као и алтернативни светски систем које они стварају, највећа су нада за људе широм света, а пораз и једне и друге представљао би губитак наде за будуће генерације, сматра Тот. "Народи Африке, Латинске Америке или независне Азије свакако деле ово осећање. Ово је историјска борба која ће се протезати и на 2023. годину. Социјализам или варваризам је и даље релевантно питање, али најважније питање данас је суверенитет или ропство."