Оружане снаге Украјине су од тренутка ступања на снагу мораторијума на нападе на енергетску инфраструктуру скоро 100 пута напале енергетске објекте на територији Руске Федерације, изјавио је за ТАСС специјални изасланик руског Министарства спољних послова за злочине кијевског режима Родион Мирошник.
"Од 18. марта – дана ступања на снагу договора – кијевске формације организовале су 98 напада на енергетске објекте", истакао је он.
Мирошник је додао и да су само током прошле недеље, од 7. до 13. априла, украјинске снаге извеле 38 намерних удара на енергетску инфраструктуру у Русији. Погођени су објекти у Ростовској, Запорошкој и Брјанској области, као и у Луганској и Доњецкој народној републици.
Један од најмасовнијих удара била је паљба на Верхње-Калмиуску филтерску станицу у ДНР-у, што је довело до прекида снабдевања водом у градовима Доњецк, Јасиновата и у Червоногвардејском рејону Макејевке.
Масовни напад украјинских дронова на Курску област, по речима Мирошника, јасно показује стварне циљеве и намере "нацистичког режима Владимира Зеленског".
"Последице најмасовнијег удара украјинских дронова на Курску област су очигледне — спасиоци тренутно евакуишу становнике из три стамбене зграде које су претрпеле највећа оштећења. Док се у јавности говори о тежњи ка миру, овај циничан поступак показује праве циљеве и намере нацистичког режима Зеленског", написао је специјални изасланик на свом телеграм каналу, приложивши фотографије са места догађаја.
Ове нападе је прокоментарисала и портпаролка Министартсва спољних послова Русије Марија Захарова, која је истакла да "кијевски нацистички режим наставља своје варварске нападе на руске цивиле".
"У ноћи између 14. и 15. априла, Курска област била је мета најмасовнијег напада украјинских дронова до сада — 109 беспилотних летелица циљано је гађало стамбене објекте и цивилну инфраструктуру", истакла је она у коментарзу који је објављен на званичном сајту ресора.
Додала је да је том приликом страдала једна старија жена, оштећена 24 стамбене зграде, од којих су три претрпеле тешка разарања, као и једна станица хитне помоћи, која је остала без више од десет специјализованих возила.
"Непрестани злочини мизантропског режима Зеленског делују посебно цинично у светлу изјава са Банкове (улица у којој се налази канцеларија Зеленског) о наводној тежњи ка миру", напоменула је Захарова.
Скренула је пажњу на то да те изјаве не смеју никога заварати када су у питању прави циљеви и намере кијевског режима.
"Злочиначка кијевска хунта није вољна да дипломатским путем реши сукоб, већ је и даље опседнута наметљивом идејом да нанесе 'стратешки пораз' нашој земљи", истакла је она.
Додала је да Русија позива одговорну међународну заједницу да осуди злочине нацистичког режима у Кијеву над цивилним становништвом и покаже одлучност у заустављању крвавих дела банде Зеленског.
Према Мирошниковим речима, власти Украјине и Европе покушавају да скрену пажњу са прославе Дана победе јер се плаше тог догађаја.
Гостујући на каналу "Соловјов лајв", он је изјавио да је тај дан подсетник на победу руског, односно совјетског народа, и да Зеленски настоји да Украјинце из реда победничког народа пребаци у табор поражених — фашиста и нациста, који су тада били уништени.
"Оно што су сада започели је отворена демонстрација њихове привржености и ставова. Односно, они савршено разумеју да им је потребан покушај да се некако умањи значај овог поступка, ког се истински плаше", нагласио је Мирошник.
Додао је да Европа заједно са Украјином организује сопствени форум уочи Дана победе, "јер је појединачно све то за њих превише застрашујуће".
Он је истакао да председник Зеленски избегава могућност дијалога о решењу украјинског сукоба, због чега се тренутно преговори воде искључиво између Русије и Сједињених Америчких Држава.
"Преговори се сада воде искључиво у билатералном формату – Вашингтон и Москва покушавају да пронађу излаз из ове ситуације и искористе расположиве инструменте како би на крају дошли до политичко-дипломатског решења сукоба", нагласио је Мирошник.
Такође је додао да је неопходно да обе стране детаљно разраде све механизме који ће након постигнутог договора моћи да издрже и практичну примену и притиске оних држава које категорички одбацују мирно решење.