
"Дан увече" о сукобу источне и западне цивилизације: Ко жели да разбије Русију?

Запад свакодневно држи лекције о демократији, толеранцији и правима народа - све, наравно, у име слободе и у име правде, укидају се руске књиге, избацују се руски уметници, бришу руски спортисти, и онда се чуде што им неко каже да воде културни рат - у најмању руку.
Руси кажу: чувамо породицу, веру и државу. Запад одговара: то је опасно! Јер у њиховом свету, све што није либерално, воук и потчињено – мора да се "преобликује".
О томе ко жели да разбије Русију и зашто то много више говори о њима него о самој Русији у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су историчар проф. др Милош Ковић и пуковник у пензији и социолог др Илија Кајтез.
Ковић је рекао да покушаји да се савлада Русија трају још од краја 18. века, од Индустријске револуције, када је Запад стекао одређену техничко-технолошку премоћ.
Иначе су, како подсећа, Русија и Велика Британија биле традиционални савезници до почетка 19. века и имали су заједничког непријатеља, а то је била Француска.
"Међутим, ствари се мењају негде почетком 19. века. Англосаксонци - ту мислим и на Америкнаце који касније ступају на ту арену - виде Русе као свог главног противника. Тада су методе биле дипломатске, војне, али тада су наоружавали и помагали оне које данас називају мањинама", рекао је Ковић.
Данас, међутим, истиче, када уђемо у наш 20. и 21. век, Запад има још једно врло важно средство, које је у 19. веку било тек у повоју, а то је тзв. "мека моћ".
"Та 'мека моћ' се заснива на тобожњој премоћи западне културе, науке, уметности, животног стандарда. Људи на Западу заиста верују да су њихова цивилизација и култура универзални, они заиста верују у то и да су сви остали дужни да се покоре", рекао је Ковић.
Он је додао и да су се томе већ у 19. веку Руси јасно успротивили и подсетио је да тога има у делима целог низа руских писаца - Пушкина, Гогоља, касније и Данилевског.
Ковић каже да су они постављали питање "одакле њима идеја да је њихова германско-романска, протестантско-римокатоличка култура универзална и зашто би сви играли по њиховом такту?".
Али, према његовим речима, та "мека моћ" се највише шири у средњој класи, додајући да они воле тај стил живота (хедонистички индивидуализам, материјализам) и да се види и код нас и у Латинској Америци, а у Русији мање...
Понавља да је то све почело у 19. веку да би данас "мека моћ" захваљујући средствима комуникације доживела велику ескалацију.
Наглашава да она у последње време слаби са стварањем мултиполарног света, са стварањем медија као што је РТ и других медија какве имају Кина и други супарнички центри моћи и сада, додаје, "имамо ту борбу за душе".
"Средства се мењају, путеви се мењају, али циљеви остају исти, раздробити сваког ко пружа отпор, поготово супарничке велике силе, а Русија из перспективе Запада је супарничка велика сила", рекао је Ковић.
Говорећи о томе зашто су традиционалне вредности спорне и зашто је то нешто што смета Западу, Кајтез је оценио да са њима Запад нема никакву шансу да оствари своје приоритетне циљеве, а то је уништавање, дробљење и подела Русије, Руске Федерације и руске цивилизације.
"Основни сукоб западне и источне цивилизације се може поједностављено свести на сукоб индивидуализма и колективизма. На Западу, човек, појединац, индивидуа је центар света и космоса око кога се окреће све", објаснио је Кајтез.
"Насупрот томе Исток познаје колектив. Дакле, појединац је на неки начин мање релативно важан, а оно што је посебно важно Истоку је држава, нација, Бог, црква, традиција, породица. Дакле човек се ту не сматра да је он центар планете него је његово да служи", нагласио је Кајтез.
Ту је, каже, основни сукоб и додаје да је традиција руске цивилизације један непробојни зид за Запад.
Наглашава и да би Руси без цркве, вере и православља били прости збир људи које би било лако расточити, поделити и разделити.
"Када се појаве црква, вера, славна историја, када се Русија појави, Запад против такве моћне силе која почива на традицији не може ништа и тај њихов индивидуализам, хедонизам, егоцентризам апсолутно се разбија о бескрајно велику тврђаву која се зове руска цивилизација", истиче Кајтез.


