Путин подсетио на косовски преседан: Шта је све поручио у разговору са новинарима

ДНР и ЛНР су имале право да се одвоје од Украјине, а након "косовског преседана" нису биле обавезне да траже мишљење Кијева, рекао је руски лидер Владимир Путин на састанку са уредницима међународних новинских агенција и домаћим и иностраним новинарима на маргинама Међународног економског форума у ​​Санкт Петербургу (СПИЕФ).

Руски председник је истакао да су, када је конфликт тек почео, наговарали украјинску страну да, под познатим минским условима и договорима, поново уједини са собом тај део Украјине који се од ње одвајао. Али они су то одбили, те је на крају почео оружани сукоб.

"Може се расправљати како год хоћете, разумете? Може се како год осуђивати Русија што је започела агресију. Али послушајте ме: није потребно бити велики стручњак за међународно јавно право да би се схватила логика о којој говорим. Један део територије неке земље донео је одлуку да се одвоји од целине", напоменуо је Путин.

Путин: Русија жели да што пре оконча сукоб у Украјини, по могућности мирним путем

Југоисток Украјине – Доњецк и Луганск су донели одлуку да се одвоје.

"Да ли су имали право на то? Строго говорећи, у оквиру међународног права и Повеље УН, имали су право. У одговарајућем члану стоји да народи имају право на самоопредељење. По мом мишљењу, то је чак први члан. Разумете, то је право народа на самоопредељење", појаснио је шеф руске државе.

Осврнувши се на то да ли је тај део земље у том процесу морао да тражи дозволу од централних власти, од Кијева, руски лидер је нагласио да није.

"Постоји одлука Међународног суда правде УН, којом је утврђен преседан – Косово. Суд је изричито навео: ако неки део земље донесе одлуку о отцепљењу, није у обавези да по том питању тражи сагласност централних власти. И то је све", подвукао је Путин.

Подсетио је на то да, када се Донбас одвојио, Русија осам година није признавала његову независност, трпела и покушавала да се договори. На крају су они прогласили независност.

Руски лидер је напоменуо да су имали право да их признају, додавши да су након признања склопили споразум о узајамној помоћи.

У оквиру тог споразума, који је ратификовао руски парламент, Русија је у обавези да им пружи помоћ, укључујући и војну.

"Званично су нам се обратили са захтевом за помоћ – и ми ту помоћ пружамо. Реците ми, где сам погрешио? У ком кораку сам направио грешку? Нећете је наћи – нема је. Све логично произилази једно из другог", поручио је Путин.

Говорећу о косовском преседану, он је истакао да се сећа како је Запад вршио притисак на суд УН.

"Тада су западноевропске земље и САД вршиле прилично озбиљан притисак на суд УН – и донета је та одлука: при отцепљењу неког дела, тај део није у обавези да тражи сагласност централних власти. То је све! Разумете? Сами су све својим рукама урадили. А онда кажу: 'Како сте могли?' Ето тако. Вама је дозвољено, а овде није? То не може тако. Правила морају бити једнака – само тако могу бити стабилна, а то је гаранција безбедности за све, и то не на рачун других – то је суштина, то је кључно", објаснио је шеф руске државе.

Председник Русије је јуче у разговору са новинарима говорио и о преговорима са Кијевом, о кризи на Блиском истоку наводећи да је Москва предложила могући излаз из ситуације око Ирана, али је одлука на Техерану и Тел Авиву. 

Појаснио је и да споразум о стратешком партнерству између Русије и Ирана не садржи ниједан члан који се односи на сферу одбране. Он је истакао да не жели чак ни да разматра могућност да Израел убије иранског врховног вођу Алија Хаменија.

Споразум са Украјином мора потписати легитимна власт

Када су у питању преговори са Украјином председник је нагласио да су стране у контакту, као и да је он спреман да се састане са свима, али да евентуални споразум мора да отпише легитимни представник власти. 

Додао је да ако украјинска држава некоме повери да води преговоре, то слободно може бити Зеленски, међутим, то није кључно питање.

"Питање је – ко ће потписати документ? Слушајте, ништа не измишљам. У пропагандном смислу може се причати шта год о легитимности власти. Али кад решавамо озбиљна питања, није битна пропаганда, него правна основа. А правна је каква? По Уставу Украјине, председник се бира на пет година. Начина за продужетак мандата нема – чак ни у условима ратног стања", истакао је Путин.

Он је указао на то да јасно пише да се у условима ратног стања проширују само овлашћења парламента, тј. Врховне раде.

Наш избор

Дан одлуке: Да ли је Зеленски од данас (не)легитиман?

Додао је да је тачно да пише да се у тим условима избори не одржавају, али да нигде није наведено да се продужавају овлашћења председника.

"А по уставном устројству, Украјина није парламентарна ни председничка република, већ председничко-парламентарна. Шта то значи? То значи да све органе власти формира председник. Сви сматрају да је то демократско друштво. Тако може да буде организована држава – све именује председник: све војне команданте именује председник, све министре именује председник, све гувернере именује председник – нема избора. Али, ако је први човек нелегитиман, онда целокупни систем власти постаје нелегитиман", указао је руски лидер.

Додао је да Русији није битно ко води преговоре, макар то био и актуелни шеф режима. Истакао је да је чак спреман и на сусрет, али у завршној фази преговора.

"Чак сам спреман и да се састанем, али само ако је то нека завршна фаза, да не седимо тамо и нешто бесконачно делимо, него да ставимо тачку. Али, тачка, потпис, мора бити од легитимних власти, јер ће у супротном доћи следећи и све то бацити у смеће. Тако се не сме, решавамо озбиљна питања. Зато се не одричем те могућности – само што треба обавити велики посао", поручио је Путин.

Шта је све Запад одбио

Скренуо је пажњу на то да је важно што је Русија још пре почетка сукоба молила украјинске власти да испуне све из Минских споразума. Међутим, они су то одбили те је онда почела Специјална војна операција.

Напоменуо је да није тајна да су по почетку СВО рекли украјинским властима да повуку своје трупе из Доњецке и Луганске републике које је Русија признала као независне државе и да ће се "све сутра завршити".
Међутим, они су то одбили, нагласивши да ће се "борити", на шта је Русија пристала.

Путин је подсетио да га је раније један западни колега питао да ли ће се борити за Херсонску и Запорошку област као што су за Доњецк и Луганск, као и да ли би могао да замисли да оду одатле.

"Тада сам му рекао могли бисмо размотрити неки суверенитет Украјине, али под условом сервитута – права пролаза копном до Крима", одговорио му је руски председник.