Шеф Доњецке Народне Републике Денис Пушилин рекао је да се заузимањем Соледара отвара приступ градовима Славјанск и Краматорск, као и да су у току припреме за ослобођење целе Доњецке Народне Републике (ДНР), преноси ТАСС.
"Сада су могућности за ослобођење Артјомовска(Бахмут) и Северска знатно побољшане. Ово је дуго очекивани излаз на мостобран Краматорског. Ово је заправо прекретница, а сада су у току припреме за тренутак који смо чекали – ослобођење Доњецке Народне Републике", поручио је Пушилин у емисији Владимира Соловљева.
Према речима Пушилина, непријатељска линија фронта биће уништена након ослобођења Соледара, Артјомовска и Северска, као и да ће им то омогућити да се крећу дуж линије Горловског и Славјанског правца.
"У одређеним фазама и уз правилно изграђену интеракцију, непријатељски фронт који се дуго утврђивао може да се сруши", објаснио је он.
Поред тога, град Марjинка је практично под потпуном контролом руске војске, али се непријатељ учврстио на периферији у стамбеном сектору. Како је објаснио Пушилин, "ово утиче на тајминг ослобађања овог насеља".
Соледар је од стратешког значаја за Кијев, налази се у центру одбрамбене линије Артjoмовск (Бахмут) - Северск. Овде је украјинска војска подигла моћна одбрамбена утврђења. Ослобођење Соледара омогући ће да се пресече директан пут снабдевања између Артјомовска и Северска, као и да се Артjoмовск покрије са северне стране.
Због чега је град Бахмут (Артјомовск) толико битан?
Град Бахмут у Доњецкој области на истоку Украјине постао је жариште "најжешћих" сукоба. Укратко, ослобађањем града Артјомовска, Руска Армија ће контролисати значајно транспротно чвориште и већину путева украјинске логистике на огромном подручју. Омогућиће Руској армији да наступа даље од прве линије и оствариће примат за бољу припрему терена за очекивану офанзиву.
Град Артјомовск представља важну раскрсницу. Главни логистички путеви северног Доњецка пролазе кроз њега, док најважнија магистрала М03 води према Славјанску. Поред тога, од Артјомовска ка југу, преко Мајорска, води железничка пруга до Луганска, и на крају до саме Русије.
Тако да заузимање самог града и околине, посебно Севернодоњецког пута, ће омогућити руској логистици добру полазну тачку и центар снадбевања за очекивану офанзиву према Славјанску и даље.
Град има јединствене географске и одбрамбене карактеристике: подељен је на неколико делова воденим баријерама, насеља која се налазе у његовој околини, стварају добру одбрану за град, а природне карактеристике регије доприносе томе да се у њој налази пуно природних тунела.
"Шлаг на торти" је, како је објаснио оснивач групе "Вагнер" Јевегниј Пригожин, мрежа подземних "градова" испод Соледара и Бахмута, у којима се на дубини од 80 до 100 метара налазе људи, а чији се тунели користе за превоз војне технике. У овој подземној мрежи чува се и оружје из периода Првог светског рата, додао је он.
"Наш задатак је да што мање гинемо, а што више уништимо непријатеља", закључио је бизнисмен, коментаришући ситуацију у Бахмуту.
Историја града има дубоке корене и забележена је од 1571. године, када је и основан на обали реке Бахмутке, где се налазе богати рудници соли, бакра и каменог угља. Тада је цар Иван Грозни, да би одбио кримске Татаре и заштитио јужне границе, наредио стварање граничне страже на рекама Ајдар и Северски Донец.
Град се раније називао Артјомовск, а између 1753. и 1764. године је био управно средиште Славеносрбије, подручје у Руској Империји, административна област, која је постојала од 1753. до 1764. године.
Бахмут је 1920. године постао центар Доњецке губерније, да би након трагичне смрти Артема (Ф.А. Сергејева), председника Покрајинског извршног комитета Доњецка 1924, историјски Бахмут постао Артјомовск.